храм
храм
храм

О пароху

18.01.2020.

О пароху

Отац Јован Рајак је рођен у Сремској Митровици 7. јула 1987. године. Основно образовање је стекао у Оснабрику (Немачка), а Богословију је завршио у Сремским Карловцима 2006. године. На православном Богословском факултету ЛМУ у Минхену дипломирао је 2012. године. У браку је од 29. септембра 2012. године са супругом Милицом (рођ. Перић). Имају двоје деце, Теодора (2013.) и Тихану (2015). У чин ђакона рукоположен је 11. маја 2013. године у храму Св. царева Константина и Јелене у Инђији, а у чин презвитера (свештеника) рукоположен је 3. октобра 2015. године у храму Свете великомученице Марине Сремској Каменици - Парагово. Одлуком Његовог Преосвештенства Епископа сремског Господина Г. Василија са 1. новембром 2015. године постављен је за пароха параговског у Сремској Каменици.

У свом првом обраћању парохијанима у парохијском писму бр.01/16 – jaнуар 2016. године, отац Јован је рекао:

Почаствован сам и радостан што ме Господ удостојио да служим баш у храму који сте ви градили и у ту светињу уграђивали своју веру и доказали градитељску и задужбинарску одлику српског народа на овим просторима.

Нека би вам Господ благословом и сваким добром узвратио!

Радујем се времену које долази и у којем ћемо славити име Божије, благодарити Богу и молити се у духу братске и сестринске љубави, у духу праштања и милосрђа без којих нема правог и истинског живота. Много је још посла и задатака пред нама.

Имајући пред очима духовним ту бесконачну љубав Божију, понављам и себи и вама, нас је Господ послао у наше време и поставио циљеве и задатке које сваки од нас треба да изврши, и у својој породици, и у друштву, и у Цркви и у целом човечанству. Да ли ћемо ми те задатке извршити најбољом снагом и најбољом вољом коју нам је Бог дао, то зависи од нас! Бог очекује од нас, очекују то и свети преци наши, да увек поступамо као народ Божији, као људи свесни, који знају шта раде.

оспод нам је безброј пута показао пример праве ревности. А права ревност је она која је разумна, јеванђелска. Такву ревност треба да имамо, размуну. Ако њу будемо имали, избећи ћемо фанатизам и сва претеривања. Нека би нам Господ помогао да и ми имамо исту ону ревност у врлини и према сваком добром делу коју је Он имао према дому Оца свога.

НАШ ДЕЛА ДА БУДУ МНОГО ЈАЧА ОД РЕЧИ!

Нека нас све, на том светом послу, прати благослов Божији.

„БЛАГОДАТ ГОСПОДА НАШЕГА ИСУСА ХРИСТА И ЉУБАВ БОГА И ОЦА И ПРИСУСТВО СВЕТОГА ДУХА ДА БУДЕ СА СВИМА НАМА!“