Предавање на тему БИБЛИЈСКИ СМИСАО ЦВЕТНЕ НЕДЕЉЕ

Свештеник Милорад Мировић, парох новосадски

Изразивши своју радост и част о народном сабрању ове, последње у низу, великопосне духовне вечери, отац Јован је у уводној речи још једном представио нама већ драгог и добро познатог госта, оца Милорада, истакао његову свесрдност и преданост Цркви и најавио вечерашњу тему Библијски смисао Цветне недеље.

Отац Милорад истиче Васкрс као центар црквеног живота, центар сваког од нас, дан величанственији од самог стварања света у коме је  пуноћа јер Христос долази као нови Адам и наставља тамо где је Адам стао. Ми се сад налазимо у Цветној недељи која обилује дубоким догађајима. Христос долази у Јерусалим упркос противљењу ученика. Он одлази јер је Спаситељ и Месија и треба да се испуни све што је пророковано вековима унапред , из нараштаја у нараштај , да се испуни оно што су пророци  видели а то је цара на магаренцету, дечицу која вичу Осана – Благословен који долази у име господње, Исуса који ходи преко горе Маслинске  и улази у Јерусалим кроз Златну капију. Сам назив вечерашње теме, како објашњава отац Милорад, нас упућује на сва ова пророчанства која се откривају. Све књиге Старог завета су припрема за Христа, за његов долазак, што је опет припрема  за ове велике дане у којима треба да се збије сва тајна спасења, да син човечији буде разапет и да својом смрћу победи смрт.

По Лазаревом васкрсењу Господ креће у Јерусалим , сав град излази да га дочека, најпре дечица, која будући чиста и невина срца, одмах препознају да је он син Божији, трче и носе цвеће и палмине гранчице  а Господ, кротак и смирен, седа на магаре и на њему улази у град. Господ овај моменат користи да нам покаже своје превелико смирење, путоказ  нашег спасења који не лежи у издизању и гордости, јер је она корен и узрок свакога зла и сваког греха. Људска слава није истинска слава, она је ништавна и њом не треба да се одушевљавамо, већ треба да тежимо истинитој, непролазној и вечитој слави Божијој, која увек долази кроз крст и страдање. Господ улази кротак, смирен али и тужан у Јерусалим јер је толико тога учинио за народ свој а већина и даље не схвата његову љубав. Они су хтели да виде чуда, цара ујединитеља који ће протерати Римљане, а не схватају да је он дошао да победи нашег суштинског и много већег непријатеља, грех, смрт, робовање нечастивом. Господ кротко креће на пут свог страдања и ми преко Цветне недеље улазимо у дане велике и страдалне, Страсну седмицу, у којој је сваки дан велики и непоновљив.

Христос свесно креће пут свог страдања, испија чашу коју сваки хришћанин мора да испије, први разапет, невин и безгрешан. Сви ми који желимо да идемо за њим пут Васкрсења стајемо својим крштењем, Светим тајнама, Литургијама, животом по Богу  у ред за Голготу и распеће.

Ови дани Лазареве суботе и Цвети су дани мале радости, како наводи отац Милорад, тј припрема за Васкрс, када осећамо радост живота, Лазар је васкрснуо, све креће да цвета, природа се радује. У тим данима се окрепимо, охрабримо  и скупимо снаге за улазак у Страдалну недељу, која се завршава Пасхом , новом Пасхом, где доживљавамо суштински прелазак из пропадљивог у истински и вечни живот, истинску радост која нам се дарује Васкрсењем, радост будећег царства и вечног живота, радост небеског Јерусалима.

Христос је победио смрт, и све што је требало да се збије у историји, збило се Христовим васкрснућем. Ми хришћани чекамо Васкрсење из мртвих и живот будућега века. То је наша вера, вера Светог писма, вера која осмишљава наше постојање, крепи нас и даје смисао нашим животима. Христос је дошао и победио смрт и ту  победу дарује нама, Царство божије је већ сишло али не у пуноћи. Управо јето та тајна Божија, Царство будуће које је већ ту присутно, кроз Свету литургију и Свете тајне којима се причешћујемо, али пуноћа тек треба да наступи кад Христос дође да суди свему свету и успостави Царство његово коме неће бити краја.

По завршетку беседе, сабрани народ  је наставио разговор са нашим драгим оцима, а у предаху су нас, као и претходних вечери, крепили увек мили гласови наше певачке групе Огањ.