Ходочашће светињама Косова и Метохије (2. дан)

Након обиласка Призрена, кренули смо пут манастира Светих Архангела и његових конака. Топло и срдачно нас је дочекао игуман Михаило са манастирском братијом. Убрзо по смештају придружили смо се осталим гостима за трпезом љубави, обасути пажњом, гостопримством и богатим послужењем. На крају вечере, запевале су се старе косовске песме.

У раним јутрњим сатима помолили смо се на Јутарњој служби и у наставку Светој Литургији. Многи су се причестили Светим Христовим Тајнама, а потом су нас домаћини послужили богатим доручком. Јеромонах Исидор нас је ближе упознао са манастиром који се састоји од гробне цркве цара Душана посвећеној Светим архангелима Гаврилу и Михаилу у којој се налази обновљена гробница цара Душана и цркве Светог Николе. Манастирски комплекс, опасан масивним зидом, некада су чинили: велика црква, конаци, библиотека, болница и трпезарија. Кроз векове је манастир рушен и паљен, да би коначно 1998. поново заживео са обновљеним конацима. Недуго затим је опет пострадао 1999. а потом и у марту 2004. Милошћу Божијом, љубави и трудом верног народа, конаци су обновљени. Природна и духовна лепота овог места нас је оставила без даха. О велелепности и монументалности храма, чији су подови некада били засути мозаиком и златом а зидови раскошно живописани, сведоче данас по који сачувани фрагменти камене пластике.

Напустили смо Архангеле са жељом у срцу да се ускоро поново вратимо, радосни јер нису заборављени, са надом да ће пуним сјајем поново заблистати у својој духовној и молитвеној красоти наше свете православне вере. Нека би Свети Архангели сачували ово Богом дано место, манастирску братију и све људе добре воље.

Упутили смо се ка Грачаници, још једној задужбини српског краља Милутина, посвећеној Успењу Пресвете Богородице. Са њеним историјатом, архитектуром, пребогатим и надалеко познатим фрескописом, упознао нас је Тројан, кустос манастира. Најупечатљивији су нам били прикази лозе Немањића са 16 портрета, сцене из Старог Завета, чуда и страдања Исуса Христа, прикази из Црквеног календара и незаобилазна, једна од највреднијих фресака средњевековне културе, фреска на којој је приказана Симонида, пета жена краља Милутина, чији лик, иако са оштећењем, и даље зрачи отменошћу и меланхолијом.

Као и многи други храмови на овим просторима и Грачаница је кроз векове била скрнављена и уништавана, али је ипак остала симбол поноса, вере, духовне и молитвене лепоте свог народа. Задивила нас је својом спољном али и у унутарњом велелепношћу, својом храброшћу да опстаје и пркоси свакој злој намери и делу, посведочила нам својим битисањем веру у васкрснуће српских светиња и српског народа на овим просторима.

Други дан нашег поклоничког путовања на Косову и Метохији окончан је посетом манастиру Бањска, последњој задужбини краља Милутина и његовој загробној цркви. Служили смо Вечерње у овој светињи и поклонили се и целивали чудотворну икону Пресвете Богородице Казањске и мошти Светог архиђакона Стефана. Игуман Данило, предани настојатељ ове свете обитељи нас је топло примио, угостио и поделио са нама искушења са којима са братство манастира и српски народ у свакодневном животу сусреће.

Препуни радости и незаборавних утисака, вратили смо се у Сремску Каменицу после поноћи. У храму Огњене Марије заблагодарили смо Богу на благодатном путу.

Ходећи стазама наших предака, отвореног срца ка Богу, доживели смо посебно искуство служења непрекидне Литургије на овом светом простору, неки кроз радост а неки кроз сузе покајања и стида пред светињама и светитељима којима се поклонисмо. Духовно сједињени једни са другима, заискали смо благодат од Бога, направили покрет ка Њему а он нам је отворио срца и ум да се осветимо на овим светим местима - утисци су многих нас који смо ходочастили на Косово.

Са жељом да се што пре поново сретнемо са овим и неким новим светињама и својим присуством искажемо подршку и љубав свештенству и српском народу на Косову и Метохију, остаје нам да чувамо у нашим срцима косовски завет и да га никада не предамо забораву.