Предавање на тему СВЕТИ ГРИГОРИЈЕ ПАЛАМА – БОГОСЛОВ СВЕТЛОСТИ

предавач протонамесник Ђорђе Стојисављевић, војни свештеник при Војсци Републике Србије

У оквиру духовних вечери у светим данима поста у нашем Храму, уприличено је шесто по реду окупљање а дивном слову божије речи вечерас нас је поучио наш уважени гост, прота Ђорђе Стојисављевић.

По завршетку Свете Богослужбе -  Молебана Пресветој Богородици , исказавши благодарност на самилосном избавитељству наше пресвете Богородице од  наших јада и невоља свагда и заувек, отац Јован је још једном  истакао значај молитвеног сабрања и богослужбеног живота свих нас у заједници и изразио своју радост због још једног сусрета у којем постајемо богатији за многа света знања.

 Прота Ђорђе Стојисављевић нам у свом предавању представља св. Григоријa Паламу - богослова светлости чије је учење утемељено на учењу о Христу светлости,  светотројичној истини, и потом нас упознаје са његовим животним путем. Рођен је 1296. године у Цариграду и одрастао је у хришћанској породици. Његов отац Константин  је био на двору  цара Андроника II Палеолога и  бавио се умном молитвом тако да је понекад био ͈͈одсутан" за време заседања царског Сената. Отац се пред смрт замонашио а потом и мајка и сестра одлазе у манастир а Григорије са својом браћом одлази на Свету Гору у манастир Ватопед. Током многих година свог умног и подвижничког напора изродио је дела која су помогла многима да доживе светлост Христову. 

У Ватопеду се замонашио и учио молитви и животу у њој, био је пустињак једно време али је знао да нема живота ван заједнице и подједнако је славио подвижништво и заједничарење. У једној од  молитава имао је виђење светог апостола Јована Богослова који га је упитао зашто се моли речима Господе, просветли моју таму . Од тада је Јован Богослов био заштитник Св. Григорија на његовом путу трагања за изласком из таме. 

Св. Григорије једно време проводи у Солуну а потом се опет враћа на Свету Гору  и у њој борави дванаест година. Он стиче богословско образовање и одлази у Велику Лавру у пустињи. Ту поред појања, добија и послушање да служи својој братији за трпезом и једном приликом , пошто су богослужења трајала дуго, да не би вечера загорела, отрчао је у кухињу да промеша јело, али како су нека од његове браће хтела да се злурадо поиграју са њиме, сакрили су прибор за мешање. Не желећи да његова братија остане без вечере, Палама је засукао рукав и шаком промешао храну у лонцу. Остао је неповређен, без опекотина, и од тада добија надимак Палама што на старогрчком значи шака.

Једно време проводи у испосници Св. Саве и постаје игуман манастира Есфигемена. Тридесетих година 14. века добија  позив  од аве Исидора из Солуна да се као учитељ умно-срдачне молитве укључи  у кружоок са циљем да рашири Исусову молитву у сиромашне слојеве. Потом се повлачи у Тесалију где наставља своје подвижништво и где га почињу називати богоносцем и пророком због бројних чуда која је извео и провиђења која је имао. Затим одлази поново на Свету Гору упијајући стално у себе све оно што баштини живо православно предање.

У то време, са Запада, на којем је углавном владао схоластички приступ вери, долази грчко-италијански монах Варлаам са жељом да упозна молитвену праксу православног Истока тј тиховатељство, исихазам, које практикује Исусову молитву Господе, помилује ме грешног! и истражује тајне православног духа. Тад настаје сукоб у учењима монаха Варлаама и његових присталица Анкидина и осталих ученика и светог Григорија који након многих списатељских дела, борбе и доказивања успева да се избори за православно учење. Варлаамина јерес  на крају бива осуђена а након доласка аве Исидора из Солуна на место цариградског Патријарха, Свети Григорије Палама бива рукоположен за архиепископа солунског.

Чудотворне мошти Св. Григорија Паламе се данас налазе у Саборној цркви у Солуну.

Свети Григорије и Срби

У једном периоду свог живота Свети Григорије бива заробљен од стране Турака а откупљују га и ослобађају Срби. На Светој гори се једном приликом задесио са Душаном Силним који му је понудио да дође у Србију. Наследници Св. Саве на челу са Данилом II преводили су његова дела а у манастиру Дечани чувају се преводи Исаије Србина.

Суштина Григоријевог богословља се заснива на догађају Преображења на гори Тавору, када је Исусово лице засијало као сунце а његове хаљине постале беле као снег и када је Исусова светлост обасјала и лица његових апостола Петра, Јакова и Јована а мир и радост им је испунила душу. Молитвом и живљењем у њој се може задобити светлост која је плод благодати и обновљена слава човека после пада Адамовог. Григорије је допринео православљу тако што је систематизовао оно што су оци пре њега баштинили - Јован Богослов, кападокијски оци, св. Дамаскин и многи други. Христос је гарант доступности Бога нама и ако нисмо љубав утемељили на Христу онда смо само трска коју љуља ветар. Св. Григорије каже да нам је Христ доступан кроз Свето Причешће јер тада у себи осетимо  присуство духа који нас избавља из таме. 

Да се светлост Божија може видети сведочи и старозаветна повест о Мојсију приликом преласка преко Црвеног мора где је Мојсије завапивши ка Богу рекао свом народу: Господ ће се борити за вас а ви ћете ћутати (тиховати). Благодат Божија је у човеку кроз молитву и отуда је Мојсију било могуће да дозове светлост и победи фараона и војску. Мојсије уводи тиховање, молитву без много речи кроз коју се освајају унутрашњи простори човека. У Новом завету нас на подвиг унутрашње молитве упућују и речи Иштите и даће вам се, тражите и наћи ћете, куцајте и отвориће вам се. Исихасти, тиховатељи, нам поручују да и ми имамо могућност сагледавања светлости у нама, да и ми можемо да будемо синови светлости и деца дана – дана који никад неће заћи, у ком је сваки човек призван да уђе и остане.

Са жељом да нас Господ укрепи све молитвама Св. Григорија у љубави и жртви једних према другима, са поруком да је заједничарење у таворској светлости кроз љубав Христову наш једини пут и са жељом  да и наше срце постане гора преображења, прота Ђорђе Стојисављевић је завршио своје предавање. 

Након бројних питања окупљеног верног народа, отац  Јован је, благодарећи проти Ђорђу на дивном и поучном слову, присутном народу на учешћу и дивним девојкама из етно групе Огањ које нас својим милозвучјем прате из вечери у вече, најавио и ново предавање  за следећи петак 02.02.2021.