Предавање - Крст је сила и знамење

Предавач: Свештеник др. Оливер Суботић, парох београдски

Молитвено и покајно сабрање у част Пресвете Богородице уочи недеље Часног крста служили су у нашем Храму наш гост, свештеник Оливер Суботић и отац Јован Рајак. Треће по реду духовно вече било је посвећено сили и знамењу Часног Крста а отац Јован је у уводној речи изразио радост поводом поновног сусрета заједнице и топлим речима пожелео добродошлицу нашем цењеном предавачу.

У свом уводном слову, свештеник Оливер Суботић се захвалио на позиву, изневши своју пријатну изненађеност молитвеним животом и атмосфером у нашој парохији.

Спаси Боже људи твоје, спаси
Господи.
Крстом твојим ти нам светли,
Крстом нас води.

Овим богомољачким стиховима, отац Оливер отпочиње своје предавање на тему силе крсног знамења и истиче богословске дубине у овим једноставним речима. У њима ћемо чути како је Јаков благословио своје синове са укрштеним рукама изобразивши знак крста или да је Мојсеј крсним знаком раздвојио Црвено море.

Отац Оливер истиче да је крст био симбол поруге и срама пре Христовог распећа а да је освећен његовим страдањем постао знамење победе до Страшног суда. Господ бира знамење крста да би показао да је дошао да спасе најпрезреније а не само оне високога рода и да се не гнуша никога од нас. Свети оци су нам објаснили зашто је баш Часни крст постао силно знамење. Свети Јован Дамаскин истиче саму геометрију крста којом је обухваћена и висина и дубина и ширина, комплетно све, јер је Господ дошао да спасе све и да преобрази целу творевину.

Свети Григориј Богослов примећује да је Адамовим непослушањем према једном дрвету дошла смрт у људски род, док је пак искупљење дошло преко једног другог дрвета, крста на ком је Христос разапет и преко Исусове искупитељне жртве и Васкрсења.

На Часном крсту, не треба да заборавимо, родила се и Црква и њене свете тајне. Из прободених Христових ребара потекла је вода и крв, вода на којој је утемељена Света тајна крштења и крв на којој је утемељена Света тајна причешћа.

Знамење крста је присутно у целом нашем бићу, идентитету. Нема човека да не носи неки крст или муку, питање је само на који начин га носимо, да ли као разбојник са леве стране који хули и одбацује Бога или као покајни разбојник на десној страни са трпљењем. Отац Оливер истиче да постоји још један начин где добровољно преузимамо крст испуњења Божијих заповести и слободном вољом прихватамо оно што нам Бог даје по свом промислу.

У свом завршном слову, наш гост истиче да се налазимо у крстопоклоној недељи у којој Црква износи Часни крст у централни део да нас ободри и оснажи на путу спасења и победе. Уз стихове песме

Крст носити нама је суђено

поручује да је ношење крста наш судбоносни позив.

Са жељом да нас Господ Бог утврди у вери, дарује снаге да изнесемо сва искушења и препозна као његове истините крстоносце и слуге, отац Оливер је завршио своје предавање и позвао присутан народ на размену мишљења на ову тему.