Прва недеља поста – Чиста - недеља Православља

Прву недељу поста у нашем Храму отпочели смо Прашталном вечери у недељу 17.03.2024. На овом древном богослужењу, којим Црква улази у Велики и Часни пост, затражили смо опроштај и опростили једни другима ˶како бисмо међусобно измирени ступили на пут великопосног подвига заједно корачајући ка радости васкрсења Христовог.˝

У прва четири дана Чисте недеље у нашем Храму служен је Велики Канон Светог Оца Андреја Критског, који је сваког од нас својом дирљивом, преображајном силом, покренуо на увиђање сопствених грехова и спасоносно покајање из дубине срца и душе.

Од куда ћу почети са оплакивањем дела мога грешног живота, што ли ћу узети као почетак садашњем ридању, Христе? Но ти као милостив даруј ми опроштај грехова.

Похитај, жалосна душо, заједно са телом твојим, исповеди се Творцу свих, окани се досадашњег безумља и принеси Богу сузе покајања.

У среду и петак присуствовали смо Литургији пређеосвећених дарова, којом је началствовао отац Јован Рајак и која заузима посебно место у богослужењима за време Великог поста због свог изузетно молитвеног карактера. Ова Литургија нас подсећа на древна времена када су се верници причешћивали не само суботом и недељом већ и средом и петком.

У Теодорову суботу, у част Светог великомученика Теодора Тирона, служена је Литургија на црквенословенском језику по први пут у нашем Храму.

У недељу смо литургијски прославили победу Православља, односно победу над иконоборцима за очување светих икона у Цркви. Храм је био тесан да прими благочестиви народ који приступио Светој чаши и сједињењу са Христом. По завршетку причешћа Отац Јован је прочитао Синодик тзв Чин православља, спис о осуди свих јереси на сабору 843. У својој богонадахнутој беседи отац Јован нам је проповедао о тајни икона као неизрецивој љубави, заједници, слободи, додиру Божијем са нама грешнима:

"Исус Христос је икона Оца небеског, Оца беспочетног и он такав постао је човек, да би човека учинио иконом својом и Син Божији учини, да човек поново буде Син Божији, зато је највећа тајна у томе да Син Божији постаде Син Човечији да би синове човечије учинио синовима Божијим У зависности колико наше срце трепери када чујемо ову реч и колико нам се ум разбистри и разум смири, зависи колико верујемо."