Литургија и Велико бденије на Велики четвртак

Велики Четвртак је дан посвећен установљењу Тајне вечере односно Свете Евхаристије и успомени на издају и предају Богочовека на страдање.

На Велики четвртак је у нашем Храму служена Литургија Светог Василија Великог са почетком у 9.00 часова.

У пригодној беседи о овом празнику, отац Јован се обратио верном народу са жељом да разумемо тајне празника и дарове које нам Црква износи у њима а који су нам дати да би их примили и њима живели, да никад не заборавимо да је спасење у Светој Литургији, јер трпезу коју је Христос поставио у Велики четвртак нико још није распремио, он ју је дао свима који желе да се служе и да служивши се исповедају доброту Божију. Даље нас отац Јован поучава да је Света Литургија простор у коме свако од нас треба да се учи Богом и собом и да нам без Свете Евхаристије нема очишћења ни спасења.

О велика и најсветија Пасхо, Христе!
О мудрости и Логосе Божји и сило!
Дај нам да се још присније причешћујемо Тобом
у незалазни дан Царства Твога!

Са почетком у 18.00 часова служено је Велико Бденије са читањем дванаест страсних Јеванђеља. Богослужење је најављено клепалима јер се на овај дан везују звона која ће се поново чути тек на Васкрс. На крају сваког од дванаест Еванђеља певало се „Слава дуготрпљењу твоме Господе!ˮ Након петог Еванђеља свештеник је изнео икону Распећа Христовог и положио је на средини храма. За време изношења Распећа Христовог певала се дивна стихира:

Данас виси на дрвету, Онај који је на води земљу утврдио.
Венцем од трња се крунише, Онај који је Цар Анђела.
Лажном порфиром огрће се, Онај који је огрнуо небо облацима.
Шамаре прима, Онај који је у Јордану ослободио Адама.
Клинцима би прикован, Женик Цркве.
Копљем би прободен Син Дјеве. Поклањамо се страдањима твојим, Христе.
Поклањамо се страдањима твојим, Христе. Поклањамо се страдањима твојим, Христе.
Покажи нам и славно твоје Васкрсење.

Велики број верника присуствовао је бденију а потом је уследило поклоњење Часном и Животворноме Крсту Христовом.

На крају Богослужења, отац Јован се обратио окупљеном народу са жељом да Бог да да се Јеванђеоске речи о Исусовом страдању дубоку урежу у наша срца, да созерцавајући га, схватимо шта је све за нас урадио, да будемо свесни да у животу свих нас мора да се јави неки Јуда који ће нас издати или Петар који ће нас одрећи и Пилат који ће нам судити и да не треба да се бојимо јер су све то и Христу урадили већ да иштемо мудрост од Господа Бога да разумемо потребу ових богослужења и да Бог подари да растемо и сведочимо Господа на тај начин.