Предавање на тему КРСТ НОСИТИ НАМА ЈЕ СУЂЕНО

предавач архимандрит Стефан Вучковић, игуман манастира Велика Ремета

Након вечерњег богослужења и читања четвртог дела Благовештанског акатиста, заблагодаривши Пресветој Богородици која нас у молитви сваке недеље позива и сабира, верни народ је прешао у салу парохијског дома на још једно предавање о Великом и Часном посту.

Брат Горан је најавио вечерашњу тему Крст носити нама је суђено и пожелео добродошлицу нашем предавачу, драгом нам и увек радо виђеном госту, архимандриту Стефану Вучковићу, игуману манастира Велика Ремета.

У Средопосној, отац Стефан нам говори о голготама, страдању и искушењима које наш српски народ доживљава на крсту распећа кроз векове, о поносу, части, храбрости, одрицању и проналажењу себе, свог идентитета и имена у модерним временима и каже: Зато се ми Богу молимо да нас удостоји да крст свој носимо да га не би оставили, да га не би коме другом дали, јер то не може свако носити.

Отац Стефан даље беседи о симболу и значењу изношења крста у централни део храма у крстопоклоној недељи, које за циљ има да у људској души пробуди успавану савест, да нас подсети да крст није неки обичан предмет или дрво, већ спасење, симбол радости и снаге, као што Јован Дамаскин каже утврђење васељене, вертикала и хоризонтала, украс храмова, скиптар, сила и снага царева, похвала верника, слава анђела.

Крст симболично представља оно дрво из Раја које је оборило Адама стрмоглаво у провалију, за коју нико не зна дубину. А ко долази да га нађе на тој дубини? Творац неба и земље и свега видљивог и невидљивог, јединородни син, рођен а не створен, јединосуштан Оцу, кроз кога је све постало.

За крај, игуман Стефан нам поручује да чувамо душу од свакога греха и порока, да се молимо Богу да останемо верни Богу, достојни наших предака који су крст свој носили достојанствено и величанствено, да причу о Часном крсту поделимо са својим ближњима јер је крст заправо љубав Исуса Христа према целом људском роду целе човечанске планете.

Као и сваке вечери у оквиру Духовних вечери у нашем Храму, лепоту и радост нашег сабрања увеличала је Анастасија Цветковић својом поезијом.

У завршној благодарној речи игуману Стефану и присутном народу, отац Јован нас још једном подсећа на Христову поруку у овој недељи да се одрекнемо себе, грешног себе, да не малаксамо у том одрицању, да се обучемо у одежду тог крштења, светлости и за њим да ходимо, носећи крст свој.