Предавање на тему ПРАВОСЛАВНА ВЕРА КАО ПРАВОСЛАВНИ ЖИВОТ

предавач протојереј- ставрофор мр Јован Милановић, б.д. ректора карловачке богословије Светог Арсенија у Сремским Карловцима

Прво по реду духовно вече у оквиру Часног поста лета 2022. године протојереј Јован отпочиње освртом на светог Григорија Паламу који надахнут часним постом истиче прву недељу као велику јер нам буди наду да можемо да будемо другачији и бољи. У томе нам помаже наша православна вера јер је дар божији, благодат коју по благослову божијем ми живимо другачије него други свет. То је вера на специфичан начин предата нама, вера коју проповедамо делима и чија тајна лежи у начину на који смо је добили.

Христос долази на свет да би донео љубав, мир и правду, да измири свет, пролазно са непролазним, вечно са пропадљивим, бесмртно са смртним. Он окупља око себе апостоле и речју, која је најмоћније оружје, преобраћује светитеље које познајемо и који стварају Цркву кроз коју и ми данас живимо.

Вера дела кроз љубав. Вера је шесто чуло, даје нам могућност да посматрамо из друге перспективе, перспективе вечности или божије перспективе. Да би је стекли, као такву, морамо да освестимо у нашим срцима да су љубав, поверење и трпљење божије безгранично. Да би узрастали у вери морамо да освестимо ова три момента - онда се обраћамо у вери и онда наше срце бива испуњено благодаћу божијом. Очекивати разумевање од света је немогуће и непотребно, а развијајући веру и бивајући свесни ова три елемента, преображавамо себе и ближњег свог. Путеви тог преображења су одрицање од самољубивости и саможивости, када ћемо друге моћи да посматрамо божијим очима. На том путу страдање и патње других треба да носимо у смиреним срцима.У данашњем свету је човек оптерећен информацијама, које могу да имају форму побожности, човек затвара ум, преузима одговорност, покушава да нађе одговор и са вере прелази на терен маловерја, депресију, неверје, одриче се силе и истинске вере.

Демон не жели да се бори против Бога, он хоће заборав од Бога а нама преостаје једино да живећи вером, молећи се Богом, трудећи се да утичемо на свој живот и живот ближњег постанемо прави делатници и стекнемо дар расуђивања и разликујемо зло од добра. На том путу православља треба да преиспитујемо наш однос са Богом и са ближњим, да се исповедамо, причешћујемо и удвостручимо молитву. Другог пута у борби са изазовима нема и неће бити наводи професор Јован. Наш задатак је да наш православни живот јачамо у нама самима и да га делимо са ближњима око нас. Одатле креће наше узрастање. Бог нам је оставио у залог да и ми постанемо безгранични у љубави, праштању и трпљењу и да са радошћу срећемо једни други, чинећи најпре мале кораке, исправљајући себе и живећи за друге, ближње и Цркву. Сви наши страхови, сумње, очајања, разочарања устукнуће пред вером.

У завршној речи протојереј Јован Милановић нас позива да будемо свесни и радосни што смо црква божија, да будемо мирни и да нам Бог да смирење, да будемо људи љубави, поверења и трпљења јер је то залог од Бога.

У продужетку вечери протојереј Јован је одговарао на питања присутних а у тренуцима предаха својим појањем нас је окрепила певачка група Огањ при нашем Храму.