Здрава и нездрава религиозност - Предавач: протођакон др Драган Стаменковић

Циклус великопосних духовних вечери у нашем храму наставили смо и овог петка, 28. марта предавањем Здрава и нездрава религиозност нама већ познатог и веома цењеног госта протођакона др Драгана Стаменковића. У име домаћина храма, оца Јована и црквене општине Парагова, нашег уваженог предавача је представио и најавио брат Горан истакавши притом важне аспекте вечерашње теме на које ће нас упутити отац Драган у овом духовном сусрету.

Како препознати разлику између истинске религиозности која води ка унутрашњем миру, љубави и заједништву и религијског приступа који може довести до манипулације, деструктивног понашања и фанатизма, какву одговорност имамо према нашој вери и како можемо осигурати да вера у нашем животу може бити извор истинске духовности а не нешто што нас удаљава од љубави и Божије суштине само су неке од теза о којима нам је говорио наш уважени гост.

Како је могуће да човек толике године буде у цркви а да се ништа значајно није променило у његовом животу? – отворио је своје предавање овим питањем о. Драган истакавши притом опасност и могућност да наша религиозност не буде увек у служби Бога и ближњег него у служби нашег ега и неурозе са циљем да прикрије наша неуротична стања и камуфлира неиротичне симптоме. Наводећи речи блаженопочившег Митрополита Амфилохија да није свака религиозност здрава религиозност што се може видети и по плодовима које она доноси о. Драган даље објашњава да је здрава религиозност она која доводи до развоја људске личности, до самоспознаје, покајања, преображења и исцељења што је уједно и отворени пут обожења и сусрета са Богом.

Поред здраве религиозности постоји абнормална и патолошка религиозност како је сматрао и академик Јеротић. Абнормална постаје када наша религија почиње да служи нашој неурози како би прикрила неуротичне симптоме а ми се представили на најбољи могући начин. Код патолошке религиозности објашњава наш саговорник долази до промене самог садржаја наше вере, ту су људи који су психички оболели и имају доживљаје прожете суманутим идејама да су они светитељи.

У даљем излагању кром многобројне примере из своје лекарске и пастирске праксе др Стаменковић говори и о духовној гордости, нарцисоидности, кривици, страдању, послушању и послушности у адолесценцији и шаље нам поруку да ако после извесног времена живота литургијског, хришћанског не добијемо смирење, не будемо задовољнији, оптимистичнији, радоснији, стрпљивији, захвалнији, милосрднији, отворенијег срца према другоме можемо сигурно знати да нисмо на добром путу.

„Ако не не будете бољи, постаћете гори“, цитира професора Јеротића наш гост још једном а потом се сећа и речи блаженопочившег Патријарха Павла, који је са 86 година рекао „Знате оче ђаконе, ја још увек растем.“

Срећни и захвални што смо још једном поделили радост сурета са нашим драгим гостом протођаконом др Драганом Стаменковићем кроз овако осетљиву и душекорисну тему нисмо ни осетили када је готово сат и по времена очевог излагања пролетело.