Велики петак

„Данас је човечанство осудило Бoга на смрт.То је највећи бунт у историји неба и земље. То је највећи грех у историји неба и земље. Ни пали анђели то учинили нису. Данас је извршен Страшни Суд над Богом. Никада невинијег осуђеника, никада безумнијег судије свет није видео“. (преподобни ава Јустин Ћелијкси)

Богослужења на Свети и Велики петак ујутру отпочели смо Царским часовима на којима смо слушали старозаветне приче, Апостоле и делове Јеванђеља која нас упућују на тужне догађаје и часове Христових мука и страдања све до крсног распећа Господњег.

„А Исус опет повика гласно и издахну. И гле, завеса у храму расцепи се на двоје од горе до доле” (Матеј 27:50-51а). У том моменту горе су се затресле, сунце се помрачило, отворили многи гробови, камење се распало а завеса у храму се расцепила на пола, цела природа је негодовала због неправде која је нанета живом Богу и Спаситељу. Капетан који је са војницима чувао распете, уплашено је повикао „Заиста овај човек беше син Божији “.

Вршећи спомен на најузвишенију тајну Христовог страдања и мучеништва, богослужбени ток овог дана наставили смо у 18 часова на вечерњем молитвеном сабрању у току којега је изнета плаштаница и положена на раскошно украшени Христов гроб, тренутак који обележава време скидање тела Христовог са крста, а која је симбол платна у које су га потом увили Јосиф и Никодим. У пригодној беседи унутар целокупног описа данашњих догађаја отац Јован нас позива да себе замислимо у то време, где бисмо ми били, коме бисмо се приклонили, да ли онима који вичу Распни га, распни или онима који и даље остају уз њега без бојазни и из превелике љубави према њему.

„Данас имамо прилику да себе погледамо где смо, чији смо, којој смо се групи приклонили, да ли се трудимо остати у близини Божијој, да ли ревнујемо по заповестима његовим или смо они који га гоне, устају против њега, грешећи непрестано, правдајући себе и грех, покривајући грех стално некаквим слабостима, некаквим потребама, јер сваки пут кад грешимо, ми Христа распињемо и сваки пут када се трудимо у врлини бити ми њега сведочимо! “

По завршеку беседе, приступило се чину поклоњења и целивања Плаштанице, током којег смо служили мало повечерје са Плачом мајке Божије, дело Св. Симеона Логотета. У наставку је следило јутрење Велике суботе са статијама које уз опис бола и патње Мајке Божије на један тајанствени начин наговештавају и уводе нас у започињање Господњег Васкрсења и живота вечног.

У завршном слову на овај дан, цитирајући једног од најизврснијих духовника данашњице, грузијског архимандрита, оца Рафаила Карелина, отац Јован поручује да ће нама бити јасно шта се десило у овај дан Великог петка и Велике суботе тек онда када нас Бог удостоји вечности, јер тек из вечности ћемо моћи да имамо сагледавање свега онога што се збило у ове свете дане.