храм
храм
храм
 

Вести

27.04.2024.

Шеста недеља Великог и Часног поста (Цветна)

У шестој недељи Великог и Часног поста молитвено и литургијски смо прославили два смислено дубоко повезана догађаја, Лазарево васкрсење и Христов свечани улазак у Јерусалим.

У суботу је са почетком у 8 часова служена Литургија којом је началствовао отац Јован Рајак. У присуству великог броја верног народа, прослављен је овај чудесни догађај који у својој основи наговештава пуноћу и истинску радост која нам се даје и сведочи кроз Христово Васкрсење. По завршетку Литургије, освештани су славски дарови које су принели свечари.

У пригодној беседи о овом дану на прелазу из Четрдесетнице у Страдалну седмицу, отац Јован је поручио:

"Јако је важан, браћо и сестре, овај дан, Лазарева субота, јер много тога можемо у себи да проверимо, колико смо стварно постили, да ли смо се заиста променили Богом вођени, постиђени његовом љубављу и његовом добротом, колика је наша пажња према њему и како ми Бога доживљавамо, шта ми од Бога очекујемо, и на који начин, ми са нашим Господом живимо, да ли се наш пост свео само на то шта ћемо јести или смо се стварно трудили поправити јер смо рањени били добротом Божијом."

У послеподневним сатима, у храму украшеном палминим гранчицама и цвећем, са почетком у 18 часова служено је вечерње богослужење на којем су унете и освећене младе врбине гране. Након молитвеног дела и освећења врбице кренуло се у литију око храма. Својим присуством, појем и веселим звуком звончића цео празник увеличали су наши најмлађи парохијани.

У недељу смо прославили велики празник и велико чудо јер се обистини оно што су многи пророци кроз векове предсказали и открили да ће Цар доћи и да ће јахати на магарету - Христов улазак у Јерусалим, када кротко и смирено, на магарету, креће на пут свог страдања. Народ који је пратио Господа у Витанију и уверио се да је Лазар заиста васкрсао сведочио је о овоме и у Јерусалиму куда су дошли многи пратећи Исуса и дочекали га у слави, величанствено, уз громке повике Осана на висини, благословен који долази у име Господње, простиравши пред ноге његове своје хаљине, цвеће и палмине гранчице. Након прочитаног јеванђељског зачала, отац Јован нас подучава да се опомено људске слабости по узору на народ Јерусалима јер:

"Овај дан је, браћо и сестре, важан не само зато да се подсетимо шта је било и да нешто обележимо, него да будемо свесни да и ми вичемо Осана на висини и певамо Слава је Богу и да гледамо да истрајемо у томе јер наступају страшни дани када ће се сви они који су викали Осана на висини, благословен који долази у име Господње променити и кроз неколико дана викати Распни га, распни га и још страшније Крв његова на нас и нашу децу."