Црквена слава Огњена Марија 2025.

По милости Божијој и ове године смо свечано прославили спомен наше заштитнице и молитвенице пред Господом - Свету великомученицу Марину. Славље је започело у навечерје празника а настављено литургијским сабрањем у летњем олтару у порти наше светиње. Светом и Божанственом Литургијом началствовао je архијерејски намесник подунавски, протојереј-ставрофор Гавра Милановића, а саслуживали су протојереј-ставрофор проф.др. Драгомир Сандо и презвитери Славољуб Видаковић, Зоран Ерић и Борислав Шашић. Појци храма Огњене Марије су и ове године својим чудесним појањем песама хвале и славе Господу и Светој Марини узнели молитве свих нас на господњи престо и допринели духовном уздизању и доживљају овог празничног дана.

Након одслужене Литургије, на којој се причестио велики број верника, присутнима се пригодном беседом обратио отац Драгомиr Сандо истакавши значај Божијих светитеља, подвижника и страдалника за веру хришћанску који су својим мучеништвом, попут наше Светитељке, Свете велокомученице Марине, сведочили и сведоче једног истинитог, Христа Бога нашега Васкрслога.

˶Диван је Бог у Светима својим. Уистину, диван је Бог у оном поретку недостижном за наш ум, оном космичком поретку где све иде прецизно својом савршеношћу, диван је Бог и овде на земљи и са оним првим сунчаним зраком који се са истока опет највећом прецизношћу јавља па до заласка сунца, диван је Бог у домостроју своме и поретку своме, у сваком свом устројству али најдивнији је Бог у светима својима зато што су светитељи Божији најсличнији Богу по свим својим карактеристикама људским и по призиву своме где је Бог позвао сваког човека као потенцијалног Богочовега у његово свословије у његов загрљај и у живот вечни.˝

Отац Гавра, пређашњи парох и оснивач ове светиње, поздравио је све окупљене изразивши свој понос и радост поводом молитвене и празничне светковине уприличене у нашем храму.

˶Ово је огледало не само овог дана већ свих дана у једној години. Знам да је овај свети храм благодаћу Божијом, молитвама и призивом Свете великомученици Марине али и молитвама и љубављу и животом драгог нам оца Јована и благочестивог народа Божијега сваког дана и сваке недеље. Сваког дана кад прођемо овде, ми видимо да је неко у овој порти, неко је у овоме светоме храму, нешто ради и радећи, Бога слави и Богу се обраћа. То је оно што и јесте циљ изградње и градње једнога храма, јер градећи храм, ми градимо и себе и исправљамо себе. Радећи оно што је добро одбацујемо од себе и са себе оно што је лоше. Зато, како од оног првог дана тако до данас али и убудуће овај храм са овим благочестивим народом узрастаће и до краја славиће Бога.˝

Отац Јован је у завршном обраћању најпре захвалио Богу и Светој Марини чијим смо молитвама и ове године достојанствено и величанствено прославили црквену славу а речи благодарности је потом упутио присутном свештенству и окупљеном верном народу и позвао их да радост заједничарења наставе уз послужење за трпезом љубави у парохијском дому и на новоизграђеној летњој тераси у порти нашег храма.