Недеља Слепога

И пролазећи видје човјека слијепа од рођења. И запиташе га ученици његови говорећи: Рави, ко сагријеши, овај или родитељи његови, те се роди слијеп? Исус одговори: Не сагријеши ни он ни родитељи његови, него да се јаве дјела Божија на њему. Мени ваља чинити дјела Онога који ме посла, док је дан. Долази ноћ кад нико не може радити. Док сам у свијету, свјетлост сам свијету. (Јеванђеље по Јовану, 9: 1-38)

У шестој недељи по Васкрсу, у недељу Слепога, Светом и Божанском Литиргијом началствовао је отац Јован уз молитвено саслужење великог броја окупљеног верног народа. У овај дан наша Света Православна Црква се сећа још једног чудесног догађаја забележеног у Јеванђељу по Јовану када је Христос у Јерусалиму исцелио слепог од рођења. Ово чудо није било само излечење његовог физичког вида, већ отварање и просветљење његових духовних очију.

И, драга браћо и сестре, онда се дешава нешто што нам често пролази незапажено, у Слепоме се буди достојанство, достојанство у Христу, достојанство у благодати, јер је он видео светлост и зна да је то светлост, он је видео истину и сведочи сада целим бићем истину. Њега више ништа друго не интересује, нити га нешто може збунити или уплашити, ништа од тога, он је у истини и саму у њој стоји и зна шта му се догодило и зна онда шта и чинити.

Поука свима нама данас, објашњава отац Јован, јесте да, када и ми страдамо, када крену нека наша гоњења, провокације и искушења и када се питамо где је Бог, да не заборавимо да Бог свагда има додир свој невидљиви са нама и да се сетимо да је овај човек исцељени достојанство имао у невидљивим Христу и да је, тек када су га људи одбацили, када се ослободио тог човекоугађачког духа у њему, настала Божанска рекација и он је поверовао, поклонио се и одао хвалу Богу.

У наставку Литургије, причестили смо се Светим Тајнама а потом прешли у дом где смо наставили дружење и духовне разговоре на тему данашњег зачала.