Поглед Свете великомученице Марине

Знаш ли ти Србине за Светлост верног хришћанског срца,
светлију, бистрију, чистију, сјајнију од светлости Сунца?
Она се јавља у срцима смерних Христових ученика,
а види се на лицима њих и Његових славних мученика.

И када погледаш у та светла лица, видећеш поглед кротак, дубљи од морске дубине,
када погледаш у те очи које Небо виде, видећеш у њима огњену Љубав Свете Марине,
да, баш у њене очи желим да гледаш, јер ћеш у њима видети, бар на трен
душу бестрасну, чисту, те девице Христове која нам украшава Лешје и Озрен.

А када твоје очи, твоју душу, срце, твој поглед, твоје лице
сусретне поглед Христолик те свете, нежне и слатке девојчице
видећеш у њему Небо, видећеш Христа, и неку чудесну бистрину,
баш када срцем погледаш у Свету великомученицу Христову Марину.

И немој да се уплашиш тада, срце ће у теби задрхтати, од тог погледа стати,
а у њему ће Љубав, Радост, Мир, Вера, Нада и Благост процветати,
јер ће твој поглед сусрести поглед дубок, далек, висок, загледан у Васкрсење, које бива после клина,
и тада ће душу огрејати Љубав, а око залити суза, од тог погледа топлог којим те гледа Света мученица Марина.

А она, у мучитеље своје гледа погледом нежним, погледом који каже
да у њеном срцу места има само да Љубав, праштање и молитву слаже,
гледа их погледом Христовим, погледом кротког јагњета, овчице нежне, која прашта све свима,
јер зна то невино јагње, та овчица кротка да Господ за њу нека лепша насеља на Небу има.

Зато, Србине, и ти који страдаш, и ти који се веселиш, једног се само сети
да смо сви позвани да као Марина у страдању и Радости будемо Свети,
и да сви треба да имамо тај детињи поглед, ту детињу душу, то светло лице препуно Висине,
баш као што су очи, поглед, душа, срце и лице Свете великомученице Христове Марине.

И тај поглед њен — поглед Љубави, поглед Вере, поглед у небеску Даљину,
отапа хладна срца свих који гледају у Свету великомученицу Христову Марину,
јер она погледом мотри на душу, она види дубље и даље нег’ човек што може,
то чедо које је проливало потоке крви за Христа, поднело страдања и стругање коже…

И зато, тим погледом прозире у срца, та нежна девојчица светла лица, која је похвала деце,
а утеха тужних, помоћ безнадежних, крепост слабих, тај најбељи цвет који украшава Свеце,
и зато се срце свију нас Срба поноси оном која нам Лешје, Озрен и место ово наше Моштима краси,
и не сумња нимало срце да молитвама Свете великомученице Марине може да се спаси!