храм
СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА
СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА СРЕМСКА
Црквена општина у Парагову
Храм Свете великомученице Марине – Огњене Марије
Славујева бб, 21208 Сремска Каменица, Парагово
тел: 066/ 933-13-78 • 021/ 464-430
ел.пошта: jovan_rajak@hotmail.de
храм
храм

Вести

02.04.2021.

Предавање на тему КРСТОПОКЛОНА НЕДЕЉА У СВЕТЛУ ВЕЛИКОГ ПОСТА

предавач протојереј-ставрофор проф.др. Драго  Сандо

Седмо по реду окупљање у оквиру великопосних вечери у нашем Храму посвећено је крстопоклоној недељи а дивном слову божије речи вечерас нас је поучио наш уважени гост, протојереј-ставрофор проф.др. Драго  Сандо.

Исказавши благодарност на светом и духовном  сабрању у молитви Пресветој Богородици, са жељом да и даље узрастамо и да се надахњујемо кроз благодат која нас отвара да чујемо и примамо оно свето у наше душе, отац Јован је пожелео добродошлицу уваженом госту и препустио му реч. 

У уводној речи професор Драго је дао тумачење овонедељне јеванђелске приче  у којој истиче три важна момента. 

Прва важна порука је садржана у стиховима:

"Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој и за мном иде"

 Овим речима нас Господ позива да узмемо крст свој и пођемо за Христом слободно, без усиљености и присиле, већ на основу срца и разума јер је Богу све могуће осим да присили човека да га воли. 

Други важан моменат у овој причи су стихови:

 “Јер ко хоће живот свој да сачува, изгубиће га, а ако ко изгуби живот свој мене ради и Јеванђеља, онај ће га сачувати”. 

Према речима професора бесциљност је највећа поруга и мана нашег живота јер ко нема циљ изграђен о своме животу прожет свим врлинама које су му доступне и отвореношћу тај човек онда боље и да се није родио. Ако за собом као словесна и боголика бића не оставимо животни траг који нас врлински не призива Господу, кроз оданост и потврђеност наше вере, добра дела према Богу, ближњем и природи - тројични синергизам који подразумева исту одговорност човека према Богу, према другом човеку па и себи, и према природи, онда наш живот протиче у незнању и неизвесности.

Трећа порука овонедељних јеванђелских стихова се односи на речи:

“Јер ко се постиди мене и мојих ријечи у роду овоме прељуботворноме и грешном и син ће се човечији постидети њега кад дође у слави Оца својега са светим анђелима”

Професор Сандо објашњава како су чак и свети Апостоли који су записивали Христове речи и били сведоци његовог узрастања и чуда, били склони да падну у маловерје, попут св. Петра и апостола Томе. Додаје да су старозаветни људи у својим маштама често одлазили у многобоштво али са пројавом Христа нама постаје лакше сагледавати ствари јер он постаје наш Пут, Истина и Живот! Осврнуо се на прве хришћане, свете Оце, испоснике, исихасте, следбенике Христове, мученике  за Христа и веру,  као што су архиђакон Стефан, св. Игњатије Богоносац и многи други и као пример навео св. ђакона Авакума који је презрео своју младост и живот свој Христа ради , не постидевши се своје вере и не одрекавши се православља пред Турцима, мученички страдао и тако постао носилац вечите Христове светлости. 

Данас се од нас не траже подвизи такве врсте али оно што ми у овим временима можемо учинити је да будемо побожни, врлински људи, да будемо правоверни, да нас краси вера, нада, љубав, заједништво поручује  нам професор Сандо.

У даљем току свог предавања професор нам објашњава порекло крсног знамења. Пре Христовог доласка крст је представљао ругло и обележје срама на ком су разапињани разбојници. Христовим распећем то оруђе срама постаје најчасније обележје, божанско оруђе које нам се даје на спасење.

И као што речи црквене песме кажу:

Крст је чувар васељене,

Крст је лепота Цркве,

Крст је царева снага,

Крст је верних тврђава,

Крст је вернима слава,

Крст је демонима рана.

Недеља у којој се налазимо је сва посвећена крсту али не треба заборавити ни два празника Крствовдана а ни среду ни петак који су посвећени светом животворном крсту. Крст пре свега подразумева Христов долазак и његово страдање али не треба заборавити ни симболику нашег живота "Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој и за мном иде. " Свако од нас носи свој животни крст само зависи са којим хтењем, снагом и којим односом према смислу нашега овоземаљског живота. Христов крст је симбол али исто тако и реалност наша која нас води тумачењу свих наших животних крстова. Без страдања и горчине нема ни васкрсења и ведрине у нашим животима, јер кроз сваки крст ми видимо распеће Христово али исто тако видимо и његово васкрсење и крајњу победу и стога је управо смисао крста који се изображава кроз Хистово распеће - нада, обећање, васкрсење, победа! 

У завршној речи професор нам поручује да се загледамо у свети животворни крст, да нам осветљава и показује прави пут нашега живота и нашега спасења. Саветује нас да у доживљавању свога крста имамо храбрости, одважности и одлучности, самопоуздања и уздања у наше претке хришћанске и да на путу спасења не дозволимо да нас колебање спутава јер прави хришћанин само гледа напред.  

Уз поруку да се не стидимо Господа, светог животворног  крста и наших поступака у цркви, истиче и позива нас да увек благодаримо Богу за нашу православну веру , време и народ у који нас је Господ послао.

У завршној благодарној речи протојереју Драгу Санду, отац Јован је најавио  и следеће предавање у петак  на тему Велики пост као обнова хришћанског живота и предавача презвитера проф. Бранислава Кеџића.