Предавање на тему ВЕЛИКИ ПОСТ КАО ОБНОВА ХРИШЋАНСКОГ ЖИВОТА

предавач презвитер Бранислав Кеџић, професор Богословије  Св. Сава  у Београду

Након вечерњег Богослужења, Покајног Молебана Пресветој Богородици, које су саслуживали презвитер Јован Рајак и Бранислав Кеџић, професор београдске богословије, заблагодаривши Пресветој Богородици која нас окупља и штити, верни народ је прешао у свечану салу парохијског дома на још једно, осмо по реду, предавање о Великом Часном Посту.

Отац Јован се обратио присутном народу и гостима изразивши благодарност и задовољство, част и радост што и у овим временима негује духовну потребу за новим сазнањима и благоугодним речима и разговору. 

У четвртој недељи Великог Часног Поста, презвитер Бранислав Кеџић нам прича на тему Средопосне недеље која је посвећена јеванђелским стиховима о исцељењу и св. Јовану Лествичнику.

Упознаје нас са пореклом Великог поста који  настаје као припрема за оне који су хтели да се крсте и уђу у хришћанство. Пре Ускрса је следио период припреме и поучавања - катихуменат оглашених за крштење. У таквом богослужбеном поретку слушала се књига Постања и приче Соломонове, пророштва Исаије и све то је узводило оне који су се припремали кроз подучавање до тренутка крштења и до уједињења са Христом .

Данас пост треба да схватимо као обнову хришћанског живота, позвани смо да прођемо кроз обнову крштења, школу покајања и достигнемо врхунац у спајању са Христом кроз васкрсење. Кроз богослужења и свету Литургију се поново крстимо у смрт Христову и свака Литургија недељом представља мали Васкрс. 

Тако смо и ми данас позвани да учествујемо у обнови крштења кроз припремне недеље поста. 

У првој припремној недељи поста се чита прича о Закхеју, човеку малог растом, који се пење на дрво не би ли видео Господа.У њему се јавила жеља да види Господа. То је управо оно што и нас позива кад чујемо ову причу и кад се примакне пост  да обновимо хришћански живот и очистимо беле хаљине упрљане грехом  током  претходне године.

 Друга недеља  у којој се читају стихови о Митару и Фарисеју, говори нам о томе да пре своје жеље да видимо Господа, треба у себи да пробудимо смирење, попут Митара, и да онда схватимо да смо грешни али не само због сопствених грехова већ и да се сетимо Адамовог греха и његове жеље да се врати Господу након изгнанства из Раја. 

Трећа недеља припремна је посвећена блудном сину и подсећа нас на потребу да схватимо и увидимо своје грешке, да се вратимо у храм и појачамо покајање, да схватимо да смо грешни не само због нашег свакодневног живота већ и јер у себи носимо део Адамовог греха и осуде.

У четвртој недељи, недељи месопусној или недељи Страшног суда,  Господ нас подсећа да смо смртни и да треба да бдимо и да се молимо јер не знамо дан или час када ће смрт доћи по нас. Оно што нас крепи  у тој причи је то што Господ говори о љубави и што је то главно мерило по ком ће Господ поступати на Страшном суду.

На крају, пред сам улазак на наш посни пут, чека нас недеља која говори о изгнању Адамовом  и зове се сиропусна због нашег телесног поста. 

Након ових недеља припреме, креће великопосно путовање и све се мења, свештеничке одежде нису светле, постају тамне, свтла се затамњују, више се чита и пева. Наш главни циљ треба да постане покајање кроз богослужбено и молитвено учествовање .

Током поста треба да обратимо пажњу на светле тачке водиље а то су приче из Јеванђеља са једне стране, а са  друге стране то су изузетне личности које су се истакле молитвеним и тиховатељским начином живота.

Он се даље у свом предавању осврће и на овонедељно зачало о исцељењу дечака којег апостоли не могаше да излече због свог маловерја:

Истиче кључни моменат ове приче и Христове речи којима се обраћа оцу болесног младића:

͈Ако можеш веровати, све је могуће ономе који верује."

И одговор оца болесног дечака:

͈Верујем Господе, помози моме неверју."

Презвитер Бранислав нам објашњава да у овом одговору Исус проналази веру оца и младића и исцељује га и заповеда  злом духу да оде. Пре сваког исцељења Исус од нас тражи  веру, да се препозна да је он наш Месија, спаситељ, избавитељ.

На крају приче поручује:

͈Овај се род не може ничим истерати управо до молитвом и постом ."

И то је управо пут којим и ми долазимо  до обнове наше вере. Велики пост нас позива да сваки пут кад паднемо треба да устанемо и да је спасење могуће и достижно само путем  милости Божије.

У другом делу свог излагања чули смо кратко предавање о св. Јовану Лествичнику и његовом чувеном делу Лествице по којем је и добио и име. Монах и игуман манастирске обитељи ( Св. Катарина ) на Синајском полуострву био је  веома образован и познавао многе науке али је ипак  свој живот посветио Господу. 

 Лествице је првенствено дело које треба да читају људи који се определе за монашки начин живота и састоји се од 30 поука или ступњева  које монаха упућују како да достигне савршенство кроз стицање врлина и одрицање од мана у хришћанском животу. 

Међутим, читајући пажљиво Лествице, можемо извући добре закључке који се тичу живота сваког хришћанина указије нам предавач. 

Презвитер Бранислав нам је приближио неке од најзначајнијих поука на које треба да обратимо пажњу.

О одрицању и одвајању од сујетног живота 

͈Свако добро дело које можете учинити, учините.Никога немојте ружити. Никога не пљачкајте. Никога немојте лагати. Не правите се важни ни пред ким. Никога немојте мрзети. Често посећујте цркву. Будите милосрдни према сиротињи. Никога не саблажњавајте. Тиђе се жене не дотичите; нека вам буде довољна ваша. Ако тако будете поступали, нећете бити далеко од Царства небеског."   

О брижљивом и истинском покајању

͈Покајање то је обнова крштења. "

О плачу који доноси радост

͈Извор суза после крштења већи је и од крштења, ма колико ове речи, донекле, изгледале и дрске. Крштење нас чисти оних грехова који су се догодили пре крштења, a сузе нас чисте од онога што смо после крштења учинили. Оно смо примили као деца, и сви смо га оскрнавили. А сузама и само крштење поново чистимо. И да човекољубље Божије није људима даровало сузе, стварно би били ретки, и тешко да би се и могли наћи, они који се спасавају. "

О оговарању

 Никада се немој устручавати пред оним који у твоме присуству оговара ближњега, него штавише реци: ,,Стани брате! Ја сваки дан падам и у теже грехе. Па како могу да га осуђујем?“  Тако ћеш једним замахом начинити два добра: једним леком излечићеш и себе и ближњега. "

Немој осуђивати чак и када би видео некога да греши и на самој смрти: Суд Божији људима није познат. Неки су јавно чинили велике грехове, али су још и веће врлине чинили тајно. И они који су се тако ругали, преварише се, јер од дима нису видели сунце. "

 Добар баштован бере само зреле јагоде, а незреле не. Паметан и разборит ум, исто тако, примећује само врлине и само о њима говори. А безумни човек проналази само кривице и недостатке. "

О сећању на смрт 

Човеку је немогуће, рекао је неко, да побожно проведе данашњи дан, ако не буде мислио да је то последњи дан његовог живота. Заиста је чудно, да су и Јелини изрекли нешто слично, будући да су философију одредили као размишљање о смрти.

Сећај се последњих тренутака својих, и нећеш никада сагрешити. (Сир.7,36).

О љубави

͈А сад, после свега што је речено, остаје ово троје, свеза (1156) која све повезује и држи: вера, нада, љубав. А највећа је љубав." 

У својој завршној речи презвитер Бранислав истиче да читав наш великопосни подвиг треба да буде у љубави и непрестаном  кајању и свести наше душе и читавог бића да смо од Адама створени, да је он погрешио и да је човек по припроди грешно биће али Бог нам је за искупљење дао Сина свога и Цркву своју кроз коју путем богослужења, сабрања и разговора исповедамо своје грехе и кајемо се у сваком дану.

͈Нећемо бити окривљени, браћо, нећемо у часу смрти бити окривљени због тога што нисмо чинили чуда, што се нисмо бавили теологијом, што нисмо постали сагледатељи – али ћемо свакако морати да одговарамо пред Богом због тога што нисмо непрестано плакали."

У завршној благодарној речи презвитеру Браниславу Кеџићу и присутном народу на смиреној пажњи и радости у стицању нових сазнања, отац Јован је најавио и следеће предавање у петак  16.04.2021. на тему Покајањем до Светости – Св. Марија Египћанка и госта протонамесника Милорада Мировића.

Као и сваке вечери у оквиру Духовних вечери у нашем Храму, лепоту и радост нашег сабрања увеличало је и присуство и предивно појање наших драгих сестара и браће из етно групе Огањ.