Предавање: Човек – биће вере

Предавач:протојереј-ставрофор др. Драго Сандо и проф.др. Вања Ковић

У оквиру духовних вечери у светим данима Часнога поста уприличено је четврто по реду окупљање под заштитним окриљем Свете великомученице Марине. Молитвено обраћање Пресветој Богородици предводили су наши поштовани оци протојереј-ставрофор др. Драго Сандо и отац Јован Рајак. Своју топлу беседу отац Драго је отпочео речима Процветала пустиња као крин и тако изразио своју радост због узрастања наше заједнице у молитвеним даровима и духовним сабрањима.

Централна тема ове вечери је била вера као неизоставни део човековог бића а дивној речи божијој сем драгог нам госта, оца Драгомира, поучила нас је и наша цењена гошћа, проф.др. Вања Ковић, професорка психологије на београдском Философском факултету.

Поздравивши наше драге госте, Отац Јован је истакао да се налазимо у средопусној недељи која пред нас износи једну важну тему и спознају, поред чуда да је Господ исцелио бесомучног младића, а то је питање Верујеш ли? које је Исус упутио оцу болесног младића и очев одговор Верујем, Господе! Помози мом неверју!

О овој широкој теми отац Драго нам поручује да је човек свестрано биће – биће које у себи сумира две природе, духовно и материјално постојање. Црква даје правилну дефиницију бића и каже да је човек и једно и друго и да не треба умањивати и потцењивати материјално, опипљиво биће иако је душа снажнија, светија и претежнија.

Свети оци Цркве нас уче да је човек биће воље, ума и слободе заокружено вером. На основу ума човек постаје сличан Богу, постаје словесност, јер је и по Богу створен, слика и икона Бога живога.

Символ вере је молитва коју треба стално читати и која представља огледало наше вере, објашњава шта је то у шта верујемо и зашто верујемо.

Вера је прожета и чудима. Нови завет нема ни једне странице где се не потенцира значај и моћ вере кроз чуда. Све што је Господ чинио, чинио је кроз чуда, оздрављењем и излечењем слепих, хромих, бесомучних, крвоточивих и тако показао људском роду своју божанску отвореност према човеку. У својој завршној речи наш предавач подвлачи да је вера норма, мото и мотив нашег свакодневног живота и постојања. Поручује да вера мора бити у складу, свесловју са нашим умом и да нам је потребна како за наш духовни тако и за биолошки начин постојања. Човеку је тешко да разуме самога себе уколике се према себи не отвори вером. Човек је створен за бесконачност и у уз помоћ вере оживљава однос са Богом.

Са жељом да се ватрено срце вере у сваком од нас разгори и прокључа отац Драго је препустио реч уваженој професорици психологије, Вањи Ковић.

Професорица истиче да свако од нас верује у неког, у нешто и у некој мери. Код нас хришћана нема бољег начина да исповедимо своју веру до речима Христос Васкрсе! Ваистину Васкрсе! Ава Јустин каже да у овим речима лежи сва судбина и историја људског рода.

Има ли веће вере него да поверујемо да се родио и васкрсао неко ко нам може подарити живот вечни? поручује наша гошћа и наглашава да је вера та која укида и преображава хемијске и физичке законе у оквиру којих се налазимо.

Ходи! упутио је Исус заповест св. Петру и он креће са пуном вером ка Господу, долази тренутак слутње и смутње и он тоне. Ове слике су својствене и нама. У свакодневном животу се сусрећемо са многим примерима где можемо да доживимо предокушај тог Петровог хода по води, пада и поновног успињања уз помоћ чисте и отворене вере.

Жива вера је вера која преображава хемијске и физичке законе и таква вера чини оно што мислимо да је немогуће.

Најлепши пример утехе је апостол Тома, који не вероваше, али кад повероваше, вера коју је разбуктао у ширењу Божије речи одвела га је чак до Индије. Блажени они које не видише а повероваше и који осећају присуство господње и без доказа. Професорица нас подсећа на речи нашег научника, Михајла Пупина: Ја не верујем да Бог постоји. Ја знам да Господ постоји.То је оно знање које од свих мојих знања једино има вредност. Још један пример научника који сведочи веру је Паскал који је рекао да Бог о себи даје видљиве знаке онима који га траже а скрива их од оних који су равнодушни према њему и тако регулише знање о себи.

Са жељом да и наша вера буде стамена и јака попут човека који је молио Исуса за слугу својега: Само реци реч и оздравиће слуга мој, са жељом да се усавршавамо у вери и исповедамо Символ вере непрекидно и печат вере тако још више усадимо у своје срце, професорица нас позива и да се запитамо колико су нам блиски ови примери из Новог завета и колико ћемо бити у стању да за пар недеља погледамо једни друге у очи и кажемо Христос Васкрсе! Ваистину Васкрсе!

У својој завршној речи цитира Аву Јустина Вера је птица са два несаломива крила а то су пост и молитва и позива нас да уз покајање, пост и молитву истрајемо у обнови чисте и живе вере којом једино можемо постићи боголикост душе и вечни живот.

У наставку вечери, окупљени верни народ се обраћао нашим гостима са многим питањима.