храм
СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА
СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА СРЕМСКА
Црквена општина у Парагову
Храм Свете великомученице Марине – Огњене Марије
Славујева бб, 21208 Сремска Каменица, Парагово
тел: 066/ 933-13-78 • 021/ 464-430
ел.пошта: jovan_rajak@hotmail.de
храм
храм

Вести

26.02.2021.

Предавање на тему БЛУДНИ СИН

предавач презвитер Јован Рајак

По завршетку Молебана Богородици и светог сабрања у храму Огњене Марије, уз молитвене речи старешине Храма да нам Бог и Света Мати увек подаре мир у души, трезвеност ума и скрушеност срца, окупљени верни народ је прешао у свечану салу парохијског дома.

Осврнувши се на поруку прошлонедељног зачала и приче о Фарисеју и царинику која нас поучава смиреноумљу, кроткости и скрушености и опомиње о лицемерју које нас угрожава у спонтаности, о. Јован је прешао на разматрање овонедељног зачала – приче о Блудном сину, за коју Свети оци сматрају да представља Јеванђеље у Јеванђељу по свом значају и снажној поруци о покајању и праштању коју носи. Читање овог зачала је, у седмом веку, из прве недеље великог поста пренето у припремну недељу поста јер је управо време пре поста прави тренутак кад треба да знамо како да вршимо божју вољу у покајном духу. Од ове недеље па до почетка Великог поста почиње да се пева и Псалам изгнанства (који су Јевереји певали док су били у вавилонском ропству чезнувши за Јерусалимом) и који симболично треба да нам свима буде ослонац да сваки грех означимо као изгнанство.

Отац Јован нас даље у свом предавању упућује на три важна момента у овом зачалу а то је да Бог не ускраћује човеку слободу избора што се види у одлуци млађег брата да напусти очев дом, учи нас да знамо да се понашамо кад смо у греху и скреће нам пажњу на старијег брата који је био праведан у вршењу закона али је згрешио према брату осудивши га због греха.

Прича говори о нама самима, стању грешника, начину исповести и покајања и величини божије милости. Браћа добијају од оца имање које симболише благодат од бога, дар живота. Одлазак млађег сина од куће је деоба од Бога, безакоње. Он одлази у земљу далеку што представља удаљеност од Бога и љубави божије. Млађи брат је протраћио своје имање и оставши без ичега одлази код житеља, симболично самог ђавола, и почиње да ради најнедостојнији посао за то време, чување свиња. Млађи брат спознаје грех свој и долази себи. Увидео је шта значи бити удаљен од оца и његов долазак дому и оцу, осликава нашу потребу за покајањем. Отац га је приглио и приправља весеље. Дарује му хаљине, симбол трпљења и кротости, обућу која представља нашу снагу воље да се супроставимо новим искушењима, прстен којим га симболично везује за себе а све у присуству слугу – анђела својих.

Како истиче о. Јован, права дубина приче се открива у опису старијег брата који се расрдио и није хтео придружити радости. Код њега је наступила злурадост јер није био кадар да се обрадује покајном грешнику. Прича нас овде опомиње да се не уљуљкамо у праведности и не дозволимо да у нама превлада пасивизам у којем ћемо заборавити на друге људе.

Уз молитву да треба такве вере да се чувамо, радујмо се више успеху другог него успеху себе, дајмо више и пре него што примамо јер се једино тако можемо научити Слову Божијем. Ово зачало би се могло назвати и причом о завидном брату чије је стање на крају приче погубније по душу него стање раслабљеног брата, јер је, као што о. Јован у својој завршној речи наглашава, свако покајање веће чудо од васкрсења мртвих и велика радост јер означава борбу човека са самим собом и повратак Оцу свом.