храм
СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА
СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА СРЕМСКА
Црквена општина у Парагову
Храм Свете великомученице Марине – Огњене Марије
Славујева бб, 21208 Сремска Каменица, Парагово
тел: 066/ 933-13-78 • 021/ 464-430
ел.пошта: jovan_rajak@hotmail.de
храм
храм

Вести

05.03.2021.

Предавање - Трагање за смислом живота

У оквиру великопосних духовних вечери у нашем храму Огњене Марије у петак 05.03.2021. велика радост је била чути предавање које је одржао Александар Гајшек, новинар и аутор серијала Агапе.

Ово треће духовно вече започело је у 18 часова покајним молебаном пресветој Богородици у нашој светињи а наставило  се у 19 часова у пуној сали парохијског дома где смо сви жељни живе, топле речи у ово време дистанце упијали све што су на тему Трагања за смислом живота рекли свештеник отац Јован Рајак као домаћин и уважени гост Александар Гајшек.

Отац Јован је у уводној речи трагања за сислом нагласио значај вере која се огледа кроз љубав према ближњима, значај заједнице наспрам ововремене  отуђености и хладноће, недостатка саосећајности, недостатка истинске Божанске љубави. Подвлачи значај спремности да пригрлимо ближње и свакога  кога је пред нас Христос ставио са љубављу и радошћу јер у сваком нашем ближњем је промисао божија а ми љубав према Богу исказујемо кроз стрпљење, прихватање, праштање и безусловну радост и благост према сваком човеку пред нама. Ближњи наш је богоносац, по лику Бога саздан, ‘’Ближњи мој је Бог мој’’ и због тога треба да се радујемо сваком сусрету . У јеванђељској речи смо чули како је мало потребно да се изгуби спасење, тек толико да немамо љубав једни са другима и једни према другима. Без богољубља и братољубља нема спасења. Отац Јован истиче да је смисао да славимо Бога и благодаримо јер нам он пружа прилику да чинимо добра дела а да је сасвим бесмислено да памтимо и показујемо доброту, милост, благост своју према другима.  Такође, вече уочи  зимских задушница а у светлу заједништва отац Јован је  појаснио како је веза са нашим драгима уснулима у Господу нераскидива кроз Бога и како је свака субота дан када би требало упућивати молитве за душе њихове. У припремном периоду пред велики пост отац Јован наглашава нам  колико је битно да се молимо Богу да бисмо били ближи једни према  другима и са другима а све то кроз смиреност.

За својом трпезом љубави Агапе уживо у нашој парохији угостио нас је новинар Александар Гајшек и у централном делу вечери одржао живописно предавање о трагању за смислом живота. Говорио нам је о свом професионалном и животном путу на коме је до сада снимио преко пет стотина емисија са људима  истинске духовности и огромне духовитости, искреним, јаким, аутентичним личностима нашег времена у сагласју и сарадњи са покојним академиком Владетом Јеротићем а по благослову блаженопочившег патријарха Павла. Говорио је о својој првој посети Светој Гори, свом првом причешћу, моментима када креће пут суштинског откривања православља а све из личне потребе да сам себе оријентише у овом свету. Испричао нам је и како се десио сусрет са покојним академиком Јеротићем који га је у потрази за смислом добро оријентисао.  Поделио је са нама да су две кључне теме које је обрађивао у серијалу Агапе љубав и смрт. 

Уводи нас у свет Андреја Рубљова  кроз његово осликавање страшног суда а истовремено препоручује истомени филм Тарковског као неисцрпну ризницу одговора на сва питања која је имао. Прича нам причу о једном глумчевом оцу, једноставном човеку без пуно снаге на самрти који иза причешћа спознаје љубав божију и преноси је даље сину,  препоручује да читамо  списатељицу Сању Домазет и њену причу о девојчици која сваку ноћ сања Христа и спознаје да облик и врста нашег греха одлазе одмах у заборав након искреног покајања и исповести уз љубав Божију. 

Не изоставља да се осврне на емисију у којој је угостио блаженопочившег  патријарха Павла, присећа се његове велике духовитости,благости али и чињенице да је цитирао Ајнштајна када је говорио да само дубоко религиозни људи имају одговор на то шта је смисао а да се без смисла и циља па и у најнижем и сировијем облику уопште не може живети. 

Присећа се приче са Емиром Кустурицом који је о себи говорио да је био човек без смисла и дара, у својој младости са превише   уличног искуства међу Ромима, кавгаџијама, крадљивцима које касније тако сирово проживљено претаче у чисту филмску емоцију и задобија своје место међу највећим филмским ствараоцима икада.

Занимљива је  причао о томе како је Душан Ковачевић постао писац и то смрћу опсесиван писац по речима Михиза, Мали Душан је у  дечијем несташлуку  отишао далеко од куће и није више знао да се врати, набасао је на сахрану и чуо коментар ‘’боље овако него да се мучила’’ у свом дечијем страху превео је то себи да су је живу ставили у сандук да је сахране да се више не мучи, а плех оркестар свира на најјаче да је не чују како запомаже у помоћ. Страх је толико бујао и нарастао да је почео да пише да би се ослободио страха. Све се то огледа у филму Маратонци трче почасни круг (сећамо се чувене реплике ‘’даље од мене са мртвацем смрт је прелазна болест’’), такође у Сабирном центру и многим другим његовим делима.  

Изабрао је да нам као свој најемотивнији интервју представи онај са Јеленом Генчић, првим тренером Новака Ђоковића. Јелена, жена која у себи носила велики интелект и ерудицију, велику духовност, скромност и љубав, огроман спортски и уметнички таленат и успех. Јелена Генчић је на посебан начин радила са младим тенисерима а понајвише са Новаком Ђоковићем, аутор емисије је то назвао ‘’Бајка о Новаку и Јеци’’ учила га је поезији, ботаници, класичној музици, уливала му је огромне дозе љуваи и самопоуздања, учила га је да рекет не води рука него дух, градила од њега победника тако што су унапред вежбали уручивање победничког пехара, чувала је први Новаков  рекет нетакнут као првог пута када је одиграла тренинг са њим као духовну спону.  Пред крај њеног живота су се ретко виђали услед броја Новакових обавеза, она је остала скромна и ненаметљива ни у болести није хтела да ремети његов фокус на завршетак турнира. Остаће упамћена њена одјава из једног интервјуа , када види у каквог је човека и спортску личност Новак израстао после свих година које је провела уз њега као тренер и пријатељ , њеној срећи нема краја и може само да закључи да сав његов дар није и не долази са овога света.

У наставку вечери драг гост Александар Гајшек је одговарао на бројна питања, нашло се ту и послужење како и приличи чашици доброг разговора да окрепи а није изостало ни песме јер су чланице етно групе Огањ атмосферу учиниле још посебнијом својим чаробним вокалима од почетка до краја овог лепог догађаја у нашој параговској парохији.