Велика субота

Данас Ад стењући вапије: Боље би ми било да Рођеног од Марије нисам примио, јер дошавши на ме, државу моју разруши, врата бакарна разби; душе, које сам раније држао, Бог будући, васкрсе, слава, Господе, Крсту твоме, и Васкрсењу твоме. (пета стихира на Господи возвах)

На Свету и Велику суботу служена је литургија Великог Василија којом је началствоваво старешина нашег храма, отац Јован Рајак. На овај дан већ почиње прослава Господњег Васкрсења, победе Живота над смрћу појањем великог прокимена ”Васкрсни Боже суди земљи, јер ћеш Ти наследити у свима народима”. Овим стиховима вршимо помен на Господњи силазак у Ад да васкрсне старозаветне праоце, пророке и патријархе што оглашавамо звонима на Светим Храмовима а свештенослужитељи у олтару облаче светле одежде, јер је засијала светлост онима који су у тами.

У духу овог великосуботњег наговештаја Васкрсења уследио је богослужбени моменат изображења доласка Победитеља у ком свештеник засипа цео храм ловоровим листом узвикујући Христос Васкрсе на шта народ одговара Ваистину Васкрсе!

Након прочитаног јеванђељског зачала о овом дану чули смо Слово Светог оца нашег Епифанија, епископа кипарског, о погребењу божанског тела Господа Исуса Христа:

„На данашњи дан је засијало спасење онима који живе на земљи и онима који се од века налазе у аду; на данашњи дан је засијало спасење видљивом и невидљивом свету; двојак је данас Христов долазак, двојако устројство, двојако човекољубље, двојако силажење, а уједно и снисхођење, двоструко похођење људи: Бог долази с неба на земљу, а са земље у ад; врата ада се отварају: уснули од века, радујте се, и ви који седите у тами и смртној сени примите велику светлост!“