Предавање на тему ИСПОВЕСТ И ПОКАЈАЊЕ

Свештеник Марко Јефтић, парох младеновачки

По завршетку  Вечерњег Богослужења, Молебана Пресветој Богородици, којем су началствовали свештеник Марко Јефтић и отац Јован Рајак, сабрани верни народ је приступио помазању, целивавши и молитвено поклонивши се икони Свете Богородице. 

Окупљеном верном народу, обратио се најпре отац Јован подсетивши нас све да се налазимо у другој половини Великог и Часног поста који је незамислив без покајања ,покајне молитве и суочавања са самим собом, без којих нам нема ни исцељења ни обожења.

Благодарећи нашем госту на одвојеном времену и посети нашој парохији, отац Јован је препустио реч оцу Марку.

Истакавши значај вечерашње теме, чија важност још није дошла до изражаја код нас, наш гост наводи да иако исповест није увек предуслов за причешћивање , Црква позива људе да се исповедају не зато што је то потреба, већ зато што то треба да осећамо као сопствени предуслов и потребу за приступање Светој чаши.

Између покајања и исповести треба правити терминолошку разлику, јер је покајање процес , јер захтева један дужи период током кога се ми рвемо са својим гресима док је исповест једна од Светих тајни где у разговору исповедамо пред Богом све што нас је одвојило од циља а циљ је наш живот у Христу.

Следеће питање које се поставља је питање греха. Црква се оптужује да служи као средство за умртвљивање људи, да је опијум за народ, међутим недеља у којој се налазимо је крстопоклона недеља и она упрво сведочи другачије. Кроз крст и пример крста ми сведочимо и потврђујемо нашу борбу против највећег непријатеља, смрти, која је побеђена кроз тај крст и на тај начин крст који је био симбол нашег највећег страдања и понижења постаје симбол победе. Хришћанство управо зато не анестезира човек, већ га тражи целог, живог, тражи човека који се предаје том путу узрастања. Грех, дакле, није списак неких моралних преступа, већ је грех све оно што нас одваја од Бога, све што је промашај циља (оригинално грех на грчком значи промашај циља). Грех није изазивање неке моралне нелагоде или средњевековног кажњавања већ је то преумљење, промена нашег начина живота, устајање из блата греха и кретање ка светлости Христовој.

Хришћанство нас позива да не чинимо оно што нас одваја од циља и да станемо пред  лице божије и у његово наручје предамо грех свој. Позива нас да стално живимо у призми покајања која не подразумева стања анксиозности, депресије, сталног  туговања над својим гресима и страха да ли ћемо погрешити или да нисмо достојни да се причестимо већ је средство уз помоћ којег настављамо да корачамо ка Христу. Опроштај је императив нашег живота, ствар тренинга, нешто што се учи, константно кретање. Опрост је важна јер ће управо наша љубав кроз опроштај неког спасити.

Са жељом да будемо прави хришћани, со овој земљи и светлост овоме свету, у једној топлој и радосној атмосфери, уз милозвуке наше незаобилазне певачке групе Огањ, отац Марко је наставио дружење са присутним народом и одговарао на бројна питања окупљених.