Недеља мироносица и Празник преноса моштију Светог Саве

У недељу мироносица, трећој по Васкрсу, служећи и славећи Бога, молитвено смо се сабрали на Светој литургији којом је началствовао отац Јован Рајак. У овај дан нас наша Света православна црква кроз јеванђељску причу о женама мироносицама подсећа на ове храбре Христове следбенице које су прве сазнале за Његово васкрсење као и на Свете и праведне тајне Христове ученике, Јосифа и Никодима. Подсећа нас и поучава о чину љубави, жртве и вере које су ове скромне жене излиле на цео свет својим неустрашивим одласком на гроб Христов и жељом да помажу његово тело упркос забрани од стране власти и чињеници да је на улазу у гроб наваљена тешка стена. И као што отац Александар Шмеман поучава:

"Тај излазак нас стално подсећа на то да су једино њихова љубав и верност сијали у безнадежној тами Страсне седмице. Тај излазак нас непрестано подсећа на то да у овом свету нису умрли и ишчезли ни верност, ни љубав. Тај њихов излазак суди нашем малодушју, нашем страху, нашем вечитом и ропском самооправдавању. Тајанственом Јосифу, Никодиму и тим женама-мироносицама, које су пре свитања изашле на гроб Исусов, посвећено је тако мало места у Јеванђељу. А управо се ту, у њиховој верности решава вечна судбина свакога од нас. "

На данашњи дан се сећамо и Светог и праведног Јова, многострадалног, који нас својим примером подучава како се подноси страдање и који својим животом и вером у Бога најављује и самога Христа. Овај дан празнујемо и као "дан преноса моштију светог и богоносног оца нашег Саве, равноапостолног просветитеља и учитеља српског" јер су 1237. године мошти Светог Саве пренете из Трнова у Бугарској у манастир Милешеву.

По завршетку Литургије, дружење смо наставили у парохијском дому за трпезом љубави где смо поучени беседом оца Јована сазнали више о овим светим догађајима, њиховом значењу и значају:

"Молитвама Светог Саве, Светог и праведног Јова и свих жена мироносица, којих је седам укупно било, да нам Господ подари да сведочимо по узору на њих свете и да нам никад не буде тешко, мрско, страно да разумемо да је суштина нашег постојања да исповедамо васкрслог и распетог Христа, да спознавши љубав његову и ми заволимо њега, да се на љубави према њему гради наша побожност а не на страху од ђавола и да по узору на речи Светог Јована Богослова љубављу изгонимо сваки страх из нас. Амин Боже! "