Велики петак – Богослужења и украшавање храма

На Свети и Велики петак са почетком у 8.30 часова служени су Велики (царски) часови у нашем храму. Царски часови су посвећени страдању Христовом, читају се делови Јеванђеља који упуђују вернике на тајну страдања. Часови на Велики петак свршавају се овим редом: први, трећи, шести, девети а зову се царски часови јер су византијски цареви увек присуствовали на овим часовима у цркви. Први час представља осуду Исуса од стране првосвештеника Кајафе и предају Пилату, трећи час је страдање и бичевање, Понтијева одлука да га ипак осуди, шести час је моменат распећа а девети час је смрт на крсту и силазак у Ад.

У краткој беседи о овим догађајима, отац Јован Рајак се обратио окупљеном народу са жељом да прочитане речи Јеванђеља о Христовом страдању остану дубоку урезане у нашим срцима, да будемо увек саосећајни са страдањима нашег искупитеља, Победитеља и ада разоритеља, јер је управо он својом жртвом и силаском у Ад разрушио и надјачао смрт.

По завршетку Царских часова, приступило се украшавању и припремању Христовог гроба и целокупног храма за предстојећа богослужења. Трудом и љубављу наше браће и сестара, храм је био преукрашен цвећем и зеленилом, што је додатно допринело лепоти богослужења тога и наредних дана.

У 18.00 часова у нашем храму служено је Вечерње са изношењем Плаштанице. По завршетку службе, верни народ се поклонио плаштаници, а за то време отпојан је канон Плача мајке Божије, у коме се описује жалост и туга Пресвете Богородице за пострадалим Господом. У продужетку је уследило Јутрење Велике суботе са статијама и литијским опходом око храма.

Свака душа и твар је задрхтала, сунце се намрачило, камен се потресао, а да се човек не потресе гледајући како убијају Господа нашега. Пилат је рекао:,,Ево човека!” кад су му довели Исуса Христа. Човек постајемо тек када осетимо пљување, презрење, осуду коју је Исус претрпео у наше име, ожитворивши крст и учинивши га знаком победе и тријумфа, казује отац Јован у свом обраћању окупљеном верном народу и поручује да и ми, људи данашњице, треба да се запитамо шта смо све кадри да учинимо нашем Господу, кроз наша разна стања, жеље и падове које Он прати и чека нас да се покренемо и покајању обратимо.