храм
храм
храм

Вести

03.03.2023.

Великопосно вече: Покајна молитва Св. Јефрема

Предавач: Презвитер Бранислав Кеџић, професор београдске Богословије

Након молитвеног богослужења, Молебана Пресветој Богородици, уследило је, прво у низу, духовно великопосно вече. Изразивши радост и захвалност на овим вечерима, отац Јован је истакао да наш доживљај поста не треба да буде само уздржавање од јела и радњи, већ да пост представља улазак у духовну атмосферу у којој нас великопосна богослужења и молитве воде, на један узвишени и надахнути начин, ка нашем крајњем циљу, Васкрсењу. Једна од таквих молитава је и молитва Св. Јефрема која нас упућује на оно што човек треба да заволи и чега треба да се чува.

Наш драги гост, професор Кеџић, је изразио радост поновног сусрета и захвалио заједници храма Огњене Марије на присуству. У уводном делу своје речи, он истиче значај поста као прилике да се запитамо, замислимо над животом, истичући да дело поста није индивидуално дело већ дело заједнице, молитвени правац, пут на који крећемо заједно ка обнови, преображају нашег живота. Ми у пост улазимо са свешћу да смо створени за нешто друго и тражимо повратак у рајско насеље а то је Васкрсење. У наставку свог предавања, наш гост говори о мотивима поста - мотив метанија као мотив покајања на богослужењима кроз које човек постаје свестан кривице и кроз које долази до преумљења, мотив односа према животу кроз обнову живота рођењем, падом и поновним уздизањем, мотив греха, у изворном значењу - промашај циља.

Молитва Св. Јефрема садржи читав пост и процес кајања и дели се на три позива или обраћања Богу. У њој су истакнута најпре четири негативна принципа или одлике којих треба да се клонимо. А то су празност (испразност духа) из које се рађа униније (мрзовоља или чамотиња) што доводи до трећег принципа властољубља односно гордости и на крају до празнословља у ком критикујемо и празнословимо, злоупотребљавамо говор, дар од Бога и сводимо га на демонско.

Насупрот ова четири негативна принципа стоје целомудрије или целомудреност, целовитост бића, целост коју смо изгубили изласком из раја и коју нам је вратио Исус дошашвши управо да уцелови човека. Смиреномудрије је принцип који нас учи мудрости у смирењу, да прихватимо људе око нас и све што се дешава око нас. Из смирења се рађа трпеније или прихватање ствари какве јесу а све ово рађа врлину свих времена а то је љубав.

Трећа прозба или обраћање Богу нас позива да не осуђујемо брата свога и да сагледамо своја сагрешења. Човек је позван да се непрестано каје за оно што чини, позван да себе обнавља и кроз чин обнављања, доживи преображај да би био бољи. Тако, сагледавши своју недостојност, стижемо до крајњег циља – савршенства, по угледу на нашег Бога.

Са жељом да сви будемо ревносни у обнови нашег живота, професор Кеџић је захвалио на пажњи и наставио дружење са присутним народом одговарајући на питања окупљених.