Беседа свештеника Јована приликом представљања новог пароха параговског

Постављење протојереја Слободана Вујасиновића за пароха параговског и старешине храма Огњене Марије у Сремској Каменици, 07.12.2025.год.

Високопречасни оци, часни оче, драга браћо, сестре и децо мила.

Ако у неким моментима представљања протојереја Слободана, новопостављеног пароха параговског постанем и личан то не замерите, јер се познајемо од 2011. године, а још боље је наше упознавање текло од мога повратка у Србију.

Почео бих са тим да је отац Слободан човек који зна шта је Крст Господњи, да носи Крст какав год он био. Живот пун борбе од раног детињства, које је било у његовој и нашој српској Далмацији, а све потрошено и поремећено ратним вихором 90-тих година и напуштањем ђедовине и долажењем у Срем. Затим огромних борби и одрицања као и радости кроз доба детињства, момковања до тајанственог позива Божјег кроз Цркву Његову у високу Службу свештенства, најпре као ђакон нашег Владике у чему је изузетно ревновао пуних дванаест година, а сада као свештеник и карловачки Архијерејски намесник, у чему је ревносно служио Богу Своме до данас, када долази међу вас да буде са вама. Ваше, браћо и сестре, је да будете од сада са њим!

Јер колико од нас свештеника зависи духовни напредак и раст верног народа, толико и од народа и ваших молитава за нас свештенике зависи како и колико ћемо стајати свагда у ревности Богу, Његовом Јеванђељу и колико ћемо бити верни служитељи Речи Божје, а из тога сваки нови и даљи плод да буде у славу Бога нашега, Цркви и отаџбини нашој на корист, а роду српском и свему православном на спасење.

Колико год је могао да се деси потрес његове личности од страдања од раног доба његовог земног живота, а и разним потоњим периодима, толико је он више пред Богом и у Богу стајао, кроз Цркву Своју, верно служећи!

Желим ти као претходник твој и по реду трећем старешини и пароху у овом храму у изобиљу свако добро. Желим да ти буде боље него мени што је било. Желим да твом новом повереном народу буде боље са тобом него са мном. И, надам се да ћеш ме исправно схватити, макар и мање доживео од свега што је мене овде Господ удостојио Својом Милошћу и Човекољубљем, не бој се, биће довољно за спасење и живот вечни тебе и твоје породице. Кроз овај народ којем сам служио и са којим сам служио протеклих чудесних и тајанствених десет година Господ ће ти говорити, храбрити те, опомињати, подизати, волети, грлити, али надасве у Служби свештеничкој дивно подржати. А ја ћу, драги оче, да мотрим ову заједницу са посебном љубављу и пажњом и увек, поред молитвеног помињања, имати будно око на ову Цркву Христову у новој улози која ми је поверена, помажући онда када буде потребе. Ова Црква, литургијска заједница ова, постала је у моме бићу посебан драгуљ, јер овај храм и све око њега је изграђено из Цркве. За мене ово није само једна станица мога живота, или само једна од заједница, већ је ово постала моја породица. Одлазим на ново послушање светој Цркви нашој али вас не напуштам, јер се породица не напушта. Не заборавите ни ви моју породицу и мене у својим молитвама.

Радуј се, оче Слободане! Дошао си на дивну Њиву Господњу и Виноград Домаћина све твари видљиве и невидљиве, Цара Славе. Видећеш све то Благодаћу Духа Светога озарен.

Време је Божићног поста, време за Бога и ближњег и тешко је, чини се, у времену које нас немилосрдно гази усправити очи к Небу. Данас је, браћо и сестре, дан кад се нешто са једне стране мења, али у суштини Божјег Промишљања све остаје исто, ако будемо веровали да је све ово потребно да би се ново Добро Божјег Давања догодило.

Од данас будите благословом нашег митрополита сремског Г. Василија, Духом Светим упућени ка вашем новом свештенику, старешини и пароху. Од данас целивајући његову руку, тражећи преко њега Благослов Божији, будите примаоци нових Дарова Божијих, за благословен и добар боравак овде на земљи, у времену и простору, а из свега тога, будите примаоци неизрецивих Тајни Божијих за живот вечни који је умом недокучив и језиком човечијим неизрецив.

А ви му се браћо, сестре и децо мила, представите вашом духовном зрелошћу, радошћу, стрпљењем, жртвом и љубављу, свим оним што је у вама из Богослужења, разних сабрања а изнад свега Божанских Литургија изникло. Онај који је у вама, Христос Бог наш који је баш и вама почео да обитава кроз Светиње Божанских Тајни Својих и ту хоће свагда да буде како би нам подарио отпуштење грехова и увео у Царство Своје вечне Љубави.

Благодаримо Ти Света Марина на молитвама, старању и заузимању. Не престај молити Бога за све нас! Прими од данас у Олтар Божји овог свечаснога Храма верног слугу Божјег, свештеника и брата протојереја Слободана. Помози му да се и његовим заузимањем укрепи народ овај, помилује и спасе. Помози му да се помилује и спасе породица његова супруга Милица, синови богослов Божидар, Гаврило, Арсеније и ћерка Јелисавета.

Старај се, драги оче, о народу овоме на многе и благе године! Слава Богу за све!