Један Храм, једна заједница, једна породица

Драга браћо и сестре, часни оци - помаже Бог. Дозволите ми да се обратим испред Црквеног одбора и верног народа наше парохије.

Од освећења темеља храма те давне 2004.год до данашњих дана, наша предивна светиња могу слободно да кажем представља светионик душама које траже живога Бога, мир у срцима својим, љубав која је чиста и коју примајући несебично делимо са другима.

На овоме светоме месту људски и земаљски закони не постоје, они застају ту негде максимално до капије порте, а онда немоћно посрћу и одбијају се, јер ипак знају да Дух свети овде има последњу реч.

Храм свете великомученице Марине-Огњене Марије је одавно превазишао ово место, нећу претерати ако кажем да су нам многа браћа и сестре у Христу долазили са свих крајева света и сведочили о једној малој заједници која ту негде на обронцима Фрушке горе смерно стоји,Богу се моли и Њему се радује.

Ову дивну заједницу чините сви ви, народ Божији јер свако ко је овде отворио своје срце ка Господу је овде пронашао самога себе.

У нашем храму Господ нас је удостојио много тога. Од плејаде ,,духовних тешкаша" који су својим предавањима и беседама утицали да духовни развој и раст свих нас, разним сабрањима, духовним вечерима, прославама и догађајима који ће трајно остати у нама самима до краја наших земних живота.

Сви ми парохијани се добро сећамо наших духовних почетака и какви смо били пре доласка у наш свети храм и сада када смо живи чланови наше светиње.

Посебан допринос у пуноћу онога што у својим срцима осећамо према овоме храму и заједници припада нашем пастиру и духовнику-оцу Јовану.

Оче,није вам било лако са нама-ви то знате најбоље.

Успели сте Духом светим вођени да народ вам поверени приближите Богу, да Јеванђелским речима нас научите да љубимо ближњег свога и да му се радујемо.

Благодарни смо вам на маратонском богослужењима, духовној дисциплини, истрајавању и непрестаном молитвеном давању. Научили сте нас да у обраћању ка Господу и кроз Литургијски живот нема цинцулирања, калкулисања нити резервисаног давања.

Захвални смо вам на свакој упали мишића стеченој кроз богослужења, костобољама, метанијама и дугим службама.Тада се тело бунило, али су се душа и тело радовали.

Благодарни смо вам на сваком сабрању,трпези љубави, радости и љубави са којима сте нас све сабирали у овоме Божијем дому.

Захвални смо вам на свакој цигли, камену, бехатону, разним грађевинским радовима и подухватима,на свакоме премештању, размештању, постављању, покајничкој клупи, жуљевима и умору који су сведочили да заједно можемо све, а у славу Господа и спаса нашега.

Благодаримо вам на нашим богословима, певници, нашој дечици милој у олтару, хору и порти.

Увек сте били први и својим личним примером нам пружали снагу да истрајемо у својим мукицама и бригицама, да љубимо непријатеље своје и за њих се молимо и ако нас гоне.

Благодарни смо вам и на свакој критици, повишеном тону и љутњи, као и на свакој проливеној сузи - а било их је баш.

Ви сада настављате даље. Своју службу и пастирско деловање настављате у Храму рођења Пресвете Богородице у Сремској Каменици као Архијерејски намесник подунавски и парох први сремско каменичке парохије.

Нека вас драги Господ и пресвета мајчица Богородица чувају и подрже у намери да наставите да будете верни пастир Богом вам повереног народа ,а на спасење душа свих нас.

Посебну захвалност дугујемо нашој драгој попадији Милици и дечици милој, Теодору и Тихани. Ви сте неодвојиви део наших срца и много вас волимо. Са вама се не растајемо, већ се као са најрођенијима у љубави поздрављамо.

Овом приликом пожелели бисмо срдачну добродошлицу нашем новом свештенику Слободану Вујасиновићу и његовој породици. Да богоугодно наставите да орете ову Божију њиву, да храм овај испуните љубављу и да вам драги Господ подари свакога добра.

Завршавам овај говор цитирајући једног честитог и мудрог човека:

"Нико као Бог". Њему Слава и хвала на свему и за све. Амин

Лета Господњег, 7. децембра 2025.године - Храм Свете великомученице Марине- Огњене Марије у Парагову