Беседа оца Јована Рајака на празник Ваведења, приликом увођења у нову дужност

Беседа свештеника Јована (Рајака) приликом увођења у дужност у прву парохију сремскокаменичку при храму Рођења Пресвете Богородице и Архијерејског намесника подунавског

Говорим вам у Име Оца, и Сина, и Светога Духа.

Данас, када нас наша Света Црква окупља на празник Ваведења Пресвете Богородице, овим Литургијским сабрањем, Благодаћу Господа нашега Исуса Христа, Љубављу Бога и Оца у Заједницу Свесветога Духа празнујући улазак трогодишње Марије Дјеве у јерусалимски Храм а за припрему свега онога што се има збити нас ради и нашега ради спасења, а то је, да када дође пуноћа времена да она као девојка зачне, по речима Архангела Гаврила, а на њено питање: како ће се то догодити када не знам за мужа, да ће Дух свети доћи ће на тебе и сила Вишњега осениће те; зато и оно што ће се родити биће свето и назваће се Син Божји“ и родиће Га без бола, као што га је зачела без греха, од Духа Светога, а не од човека, не нарушивши ни пре, у сред и после рађања Њену чистоту, него сачувавши Њено девственост, због чега је и зовемо Приснодјевом- Увек Дјевом, девојком. А све ово и више од тога се тек догодивши након Њених речи, не Архангелу, преко Архангела Гаврила Богу: ”Ево слушкиње Господње, нека ми буде по речи твојој.” Зато, празнујући овај празник увек на почетку Божићног поста, са пуним смислом и старањем наше Свете Цркве, јер, прво је морала да уђе у Храм Божји; да су учи Светом Писму, молитви, Закону Божјем, послушању, смерности и свим другим врлинама, а све као тајанствена припрема, да се све што је читала у пророштвима старог завета и примала и слагала у срце своје, све догоди испод Њеног срца, у утроби Њеној, која ће постати шира од небеса и да кроз Њено Тело Бог прими тело људско, и ”да се нас ради оваплоти од Духа Светога и Марије Дјеве и постане човек.” С нама је Бог, разумите народи и покорите се, јер је с нама Бог. Верујем, да сада разумемо зашто нас Црква 40-о дневним постом припрема за Тајну Оваплоћења Христовог, како свети Оци говоре, која је једнако узвишена Тајна као и Васкрсење Христово, јер без првог, не би било ни другог!

Данас стојим пред вама. Уведен у Богородичин Храм, уведен Вољом Божјом, послушношћу своме Архијереју, а заступништвом Мајчице наше, Пресвете Богородице. Да вам будем свештеник и духовник, а пре свега Слуга Божји.

Драга браћо и сестре, немам много година, али сам од свога рођења у Цркви Христовој и научио сам једно: да у зависности од тога колико смо угодни Богу зависе сви наши плодови. Или још јасније, прво ћу угађати Богу и Пресветој Богородици, да бих био на корист сваком човеку и његовом спасењу којег Господ буде довео у моју близину, духом или телом. Јер једино из угађања Богу се може догодити моје служење Цркви Његовој, а и вама.

То је једини, истинити и непоколебљиви штит чврсте вере и у неимању страха од тога шта ће ми учинити човек, ма какав и који човек. Нека је свима од помоћи савет Светог Симеона Новог Богослова, да "када почнеш да живиш добар живот, тада ђаво одступа од тебе, али ће против тебе подићи све немарне и лење, који ће те осудити, грдити, подсмевати ти се и изазивати многе и премноге врсте свих проблема, да бациш добру намеру, али ти не обраћај пажњу на ово."

А све то са ово мало година боравка на овом свету проживех. Знам у ком и каквом свету живим, а то зна и моја породица, супруга Милица, син Теодор и ћерка Тихана, али знамо да је Господ дошао да спасе свет, тако што је зло у свету победио, да га је Крвљу Својом на Крсту искупио и свима који га желе отворио пут у живот вечни и Царство Божије.

Колико год од свештеника зависио напредак народа толико и од народа зависи какви ће плодови свештеника бити, који да буду плодови Благодати, да их умножавамо љубављу, на спасење свих, а не само појединаца. Зато треба непрестано да се уздамо у Господа, Онога који жели да се сви људи а не само појединци, спасу.

Јер тако је Бог изволео да се сви спасемо, кроз јасан поредак и ред, у односу и живљењу кроз литургијску заједницу, животу једних са другима, где је свако на свом месту, свештеник испред свих да началствује или буде спроводник благодати Божје, а народ, заједно са њим окренут, у једном правцу, стојећи са страхом и трепетом окренути ка истоку, а то је правац ка Источнику и Извору Вечне Истине, Вечног Живота, Вечне Правде, како говори свети Јустин Ћелијски, који је победио царство смрти.

То је свако наше стајање на Светој и Божанској Литургији, свако на свом месту и свештеник и народ, стајање пред Живим Господом Исусом Христом и Његовим Царством које је отворено за свакога који га љуби и који му угађа служећи и слушајући, а Он, Преблаги Бог наш који је све учинио и испунио да би живели вечност у овој пролазности, нам је обећао дати све што узмолимо, али под условом ако се у свему овоме сложимо и послушамо.

Говоре људи и ово и оно, и овако и онако, лепо и ружно, пријатно и гнусно, али се помолите браћо и сестре, да највише чујемо моја сабраћа отац Жељко, отац Душко, нови парох при храму св. пророка Илије о. Бојан, као и новопостављени параговски свештеник о. Слободан и ја, шта то говори Господ који је обећао из Вечности дати и ”и двојици и тројици све што од Њега узмоле. У садашњем веку познање истине Његове, а у будућем дарујући нам живот вечни”. Ово су речи свештене молитве трећег Антифона. Док ви певате Блаженства, свештеник ову молитву тихо у светом олтару узноси, представљајући народ свој Богу који да дође, да је већ почео да се усељава у нас и да нас очисти од сваке нечистоте и да нас спасе кроз оно што предложисмо пред Њим по заповести Његовим: примајући и једењем Његовога пречистога Тела и пијењем Његове пречасне и животворне крви, на отпуштење грехова и на живот вечни.

Тако, и једино тако се човек у Новом Завету живо сједињује са живим Богом нашим. Тек тада је човек жив, а не мртав, а и кад умре - живеће.

Опростите ми браћо и сестре ако се којим случајем погрешно, не мудро или грубо изразим, али не знам тачно и где сам дошао шта ме чека. Јер често чујем како народ овај храм ословљава и чак тврди да је то Храм Свете Петке. Но не заборавимо коју је једину икону Света Петка понела у Јорданску пустињу и пред чијом иконом се молила, подвизавала, устајала и падала, током 40-о годишњег подвига насртаје ђаволске и навале страсти побеђујући и у Христу растући. Све то Заступништвом Пресвете Богородице и Богомладенца Христа чији Свети Лик на икони је био са њом у пећини као прозор вечности. Замислимо само, макар и маштом се служећи, колико се Света Петка разжалости када уместо Богородице, помињемо њу, Мајку Божју ни не спомињући. Замислите.

Ипак, врло добро знам одакле сам отишао. Отишао сам са места где сам све ово што говорим вама живео са живим народом, живом заједницом у Христу у којој је свака молитва, приватна или заједничка, свако Богослужење водило ка Светој и Божанској Литургији, која је била извор сваког наредног дела у Његовој Цркви, а по вери и у сваком дому и породици.

У тој заједници остаје један добар део мене, јер сам у њој осетио мноштво онога што говори Господ кроз народ свој. У тој заједници сам растао од почетка моје свештеничке службе у Христу Богу моме и нашем и док они мисле да сам ја учинио њима они су учинили мени више него што се писати може, у Христу који је био међу нама.

Осетивши и живећи Тајну непрестаног Божјег Присуства, нарочито као свештеник у последњих десет година у тој прекрасној заједници под молитвеним окриљем Свете великомученице Марине, дођох овде међу вас, дубоко осетивши да сам позван од саме Мајке наше, Пресвете Богородице и Приснодјеве Марије, а све благословом и мудрим старањем и очинским промишљањем нашег Владике митрополита сремског Г. Василија, који ме је и увео у Тајну свете Цркве Христове крстивши ме и миром помазавши ме давне 1987.године, најпре примивши мога оца и свештеника у свезу свога клира епархије сремске; који ме је 1992.г. испратио у Немачку, па пратио кроз моје школовање и богословско узрастање у богословији карловачкој, па поново испратио на богословске студије у Минхен рекавши: врати се једног дана, увек важи пријем за тебе у твојој земљи, што се догодило венчањем са мојом супругом, руком и молитвама опет нашег владике и коначним отварањем врата за повратак у нашу лепу Србију и дивни Срем, поставивши ме прво 2014.год. за вероучитеља и ђакона у овом Богородичном храму наше Сремске Каменице, затим на Покров Пресвете Богородице 2015.год. за пароха миле ми парохије параговске и старешине прекрасног храма на Парагову, а сада и овде међу вас довевши ме да све пређашње изговорено а и више од тога сам спреман дати и овде, отворивши срце своје, а кроз њега цело своје биће које је крхко и слабо, да оно буде спроводник целог Божјег Давања вама, мом новом народу, у љубави једних према другима.

Господе заједно са Царицом која је стала са десне стране Теби обећавам ти да се нећу „бринути и узнемиравати за много, јер знам да је ”само једно потребно”. Исповедам, да тога нисам раније био толико свестан и благодаран сам опет мојој претходној пастви што ме је толико подносила. Било је доста брига, али је било много молитава.... Знам и сећам се, кога сам наследио на месту пароха параговског и сећам се колико је било тешко наставити све што је у добром темељу дао прота Гавро, којег и сада наслеђујем на месту пароха сремскокаменичког и Архијерејског намесника подунавског, где се надам да ћу бити достојан наследник. Благодарим Вам прото на свему и опростите.

Овде стојимо и Духом Светим кроз Литургију заиста говоримо Христу Богу нашем благодарећи за све: Благо Утроби која те је носила и грудима које су те дојиле. И опет се помолимо да чујемо Глас Онога који увек говори: „Благо онима који слушају и држе Реч Божију”. Помолимо се, браћо и сестре, да се томе сви научимо, да Реч Божју у срце своје сместимо и у томе сви истрајемо. Помолимо се опет и опет у миру, да нам дела буду јача од речи.

“Остајте у љубави мојој” заповедио је Господ целој својој Цркви. И зато, моје није да бирам да ли ћу или где ћу то спроводити, у овој или оној парохији, овом или оном селу, месту или граду. Ја вам кажем, у љубави сам Божјој према свима вама и из ње да извире наше упознавање, наше делање, наш напредак, наше духовно уздизање, које да буде угодно у Слави и Хвали Господу и Спасу нашем Исусу Христу, са Оцем и Духом Светим, Тројици једнобитној и неразделној, а на корист и на спасење рода српског и све православног, сада и увек, кроз све време и сву вечност. Амин.