Ђурђевдан

У среду 6. маја 2026. године на празник Светог великомученика Георгија, Светом и Божанственом Литургијом началствовао је отац Јован Рајак уз молитвено сабрање многобројног верног народа. Окупљени у заједничкој молитви осетили смо посебну радост овог празника и због све већег броја свечара у нашој парохији, преко деведесет славских дарова принетих на освећење ове године а у част Св. великомученика и победоносца Георгија који нам је својим животом показао како се и колико воли Бог.

У празничној беседи, отац Јован честитао је славу сабранима подсећајући их на житије Светог Ђорђа, на његову веру и мученичко страдање.

„Свети великомученик Георгије Победоносац стоји ево седамнаест векова као сведок живога Бога и Црква га свагда изводи пред наше срце, пред нашу душу, пред наш духовни вид и сва остала духовна чула да се опоменемо њиме, да не буде само онај дух предаје да се не може лако живети, да је немогуће живети, и да је катастрофа и да је трагедија, него да разумемо да је и Свети Герогије у време оно када га је Господ увео у овај живот, у овај свет и тело, исто као и ми, био крв и месо,и као такав је од свих нас могао да има највеличанственију каријеру, да ствара овоземаљски имања и приходе, међутим он као хришћанин када је био стављен пред један испит, који је заиста био страшан, а то је да прихвати некакву цареву веру, тог Диоклецијана, који је пропагирао многобоштво тј идоле, св. Георгије је исповедио да је он Христов, и да је хришћанин и да Христа целим својим бићем љуби и жели да му следује. И онда је тај Диоклецијан био инспирисан да мучи Георгија да би сломио његову меру, да би га раслабио и једном приликом га је ставио у тамницу и следеће јутро упитао: Како си? А Георгије му одговара: Добро сам! ...а целу ноћ је провео тако што је огроман камен гушио његова плућа који је био наваљен на његове груди. Добро сам!

Драга браћо и сестре, ми данас управо прослављамо тог и таквог дивног Божијег угодника. Ми, данас, прослављајући Св. Георгија имамо додир кроз Бога са њим. То није нешто надреално или нереално, то је сасвим најреалније јер колико год да смо ми тело или месо или крв, више од свега тога јесмо дух душа жива се покреће и на тој релацији ми сада кроз Бога и за Богом општимо са оним што је било. Како? Па тако што славимо, тако што се радујемо, тако што исповедамо да је то све живо, а не дај Боже мртво". 

У наставку Литургије, на летњој тераси порте нашег храма приређено је послужење уз духовне поуке о овом дивном празнику.