Недеља Раслабљеног

„Хоћеш ли да будеш здрав?“

„Да, Господе, немам човјека да ме спусти у бању када се узбурка вода; а док ја дођем, други сиђе прије мене. 

Рече му Исус: Устани, узми одар свој и ходи.

И одмах оздрави човјек, и узе одар свој и хођаше."

У четврту недељу по Васкрсењу Христовом, Недељу Раслабљеног, читамо јеванђеоско зачало у коме Христос исцељује човека парализованог и непокретног 38 година и то у бањи Витезди, у Јерусалиму. Око ње се налазило много тешких болесника - одузетих, слепих, хромих. Повремено је на бању силазио анђео Господњи и узбуркавао је а онај који би први ушао у воду бивао би исцељен. Крај ње је лежао и 38 година у трпљењу и смирењу чекао тренутак свог исцељења један непокретни човек јер како потресно каже, немам човјека да ме спусти у бању када се узбурка вода. Христос га оздравља милошћу својом и речима својим: Устани, узми одар свој и ходи. И човек одмах оздравља.

О овом зачалу које носи дубоко духовно значење и многобројне поуке јер говори о немоћи човека, Божијој милости и духовном и телесном исцељењу кроз благодат Божију, отац Јован је беседио:

„Битно је да у овом часу спознамо нашег Бога. Он је слао Анђеле да узбуркају воду а онда у овом тренутку долази он, сам, да дарује исцељење оном који је највише трпео и заиста истинска смиреност се пројавила у овом човеку раслабљеном.

И заиста је превише поука у овом читању а свега неколико реченица. Код светих отаца наићи ћемо на једно дивно тумачење овог одра. Шта представља овај одар? Одар на коме је овај болесни лежао су мноштво наших лоших навика, јер је мноштво лоших навика у човеку. Шта је крајњи одраз лоше навике – да те спутава у нечему. Лоше у навици нас спутава у нечему што је корисно, што је важно и онда свети оци објашњавају да лоше навике, уколико им се не посветимо, мало по мало угрожавају нашу душу и чине је лењом и то најпре за Бога. Одраз лењости ће често бити да нас мрзи постити, молити се, подвиг чинити, у Цркву ићи, на Свету литиргију, милосрђе и добро дело чинити. Све то бива услед лоших навика којима се не посветимо и то је у ствари тај одар на којем свако од нас лежи. Раслабљеност наша није у ногама и леђима већ духовна, раслабљеност душе која често и те како има своје опасне моменте по спасење наше...

То је поука данашњег Јеванђеља. Немој се враћати на оно што те је довело до проблема, раскрсти са тим, опомена је дошла, Бог допусти али и кроз болест даде допуштење за исцељење, да свако устане, да се усправи, да живи достојанствено, у достојанству Васкрсења... .

Након причешћа речију Божијом, приступили смо Светој Tајни Причешћа а у наставку Литургије, духовно и телесно окрепљени, заједничарили смо за трпезом љубави, у радости и Божијој благодати, молитвено сабрани на овом светом месту и увек жељни богоугодних речи, под окриљем Великомученице Марине, која нас увек и чудесно, штити и изнова окупља.