храм
храм
храм
 

Вести

24.04.2024.

Великопосна богослужења у петој недељи Свете четрдесетнице

У среду пете недеље Свете четрдесетнице Прво бденије са читањем Великог покајног канона Светог Андреја Критског у целости служио је отац Јован Рајак у препуном храму. У склопу Првог бденија прочитано је и житије преподобне Марије Египћанке којој је и посвећена ова седмица Часнога поста. У изразито молитвеном и дубоко покајном садржају овог канона чули смо укупно 250 тропара и песама као и на који начин да се кајемо, на који начин смо често живели кроз грех, на које светле примере из Светог писма да се угледамо и од којих лоших примера да одвратимо своје угледање.

У овој такозваној Глувној седмици, седмици смиравања и молепствија, Потребно је да се човек загледа у себе и своје греховно стање и да отпочне процес спасења а он је јасан и исти за све, од покајања кроз благодат божију у сагледавању својих слабости и немоћи. Тек кад видимо своје слабости у смирењу, можемо бити спремни да иштемо и примимо Божију милост јер ми не спасавамо сами себе и не можемо се својим моћима спасити- поручује отац Јован у својој беседи.

У петак је служено Друго бденије, Благовештењски акатист, којим прослављамо Мајку Божију и чији је карактер другачији од Првог бденија по својим слављеничким и благодарним похвалама Пресветој Богородици. Вођени појањем наших драгих појаца клицали смо победоносно Радуј се, Невесто Неневесна! У свом поучном слову са освртом на службу и прочитани синаксар отац Јован нас позива да се у овим чудесним данима смиравамо:

Просећи од Бога велику милост уздајмо се у његову благодат, јер имати благодат, чисту љубав, веру, наду значи имати Бога у себи, божије имање у телу које се не налази само тако у телу, него се шири и размножава да се свето владамо а не несвето.

У суботу, која се још назива Акатистном, на литургијском сабрању прославили смо празник Похвале Богородици, највеће славље у част Богомајке у току Великог и Часног поста, када се сећамо једног историјског догађаја и литијске одбране Цариграда од персијске војске. Заискавши Божију помоћ и помоћ светитеља, певајући похвалне песме, тропаре и химне Богородици, вршећи непрестану молитву, бранитељи и народ царског града ходили су по зидинама окупираним од стране персијске војске. Тај тренутак и моменат покајања се, по предању, сматра и зачетком Благовештењског акатиста Пресветој Богородици.

Нека је благословен овај чудесни празник акатистне суботе и од срца вам желим да се као народ вратимо нашем Спаситељу и Творцу, истини и слободи кроз веру православну и кроз цркву Христову и дубоко верујем да Господ чека народ свој да се покаје, измири, сложи, умножи и обожи и да ми као народ српски будемо народ небески.